Odnos optužbe i presude

KRIVČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Odnos optužbe i presude

Kada je prvostepeni sud u presudi određenom izmenom samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu okrivljeni nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju je optužen, nije izvršena izmena optužbe na štetu okrivljenog.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta javnog tužioca sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog A. A. Ovo sa razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice – okrivljenog A. A. i na krivično delo za koje je optužen – krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, s tim što je prvostepeni sud u presudi navedenom izmenom samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu okrivljeni nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog, s obzirom da navodi optužbe javnog tužioca da se okrivljeni „u rubrici podnosilac zahteva potpisao imenom B. B. iako nije imao ovlašćenje B. B. da to učini“, a koje navode je prvostepeni sud izostavio u izreci presude, po oceni ovoga suda, u sebi svakako sadrže i okolnost da je okrivljeni samim tim i znao da B. B. nije potpisao navedeni zahtev, pa zbog toga unošenjem u izreku presude navoda vezano za ovu okolnost, umesto napred citiranih izostavljenih navoda optužnog akta, sud nije prekoračio optužbu na štetu okrivljenog. Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 1473/21 od 26. I 2022)