Ugovor o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO
Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenoj formi i overen od strane sudije, koji ima obavezu da ugovor pročita pre nego što ga stranke potpišu i upozori ih na posledice koje ugovor proizvodi, kao i da svojim potpisom i pečatom suda potvrdi da su navedene radnje izvršene.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 195. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95) koji je važio u vreme zaključenja ugovora, propisano je da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije, koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici i da je u suprotnom, ugovor ništav.
Pravilno je pobijanom presudom utvrđeno da nisu ispunjeni uslovi iz člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima za utvrđenje ništavosti osporenog ugovora o doživotnom izdržavanju jer isti nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, niti je tužilja aktivno legitimisana da traži poništaj ugovora zbog postojanja mana volje kao razloga za rušljivost, prema čl. 111. i 112. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Kao i kod zaključenja bilo kog ugovora, ugovarači moraju imati odgovarajuću poslovnu sposobnost, što znači da svojom vlastitom aktivnošću, odnosno izražavanjem volje, stiču prava i obaveze i da su u stanju da brinu o svojim pravima i interesima. Saglasno članu 195. Zakona o nasleđivanju, ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenoj formi i overen od strane sudije, koji ima obavezu da ugovor pročita pre nego što ga stranke potpišu i upozori ih na posledice koje ugovor proizvodi, kao i da svojim potpisom i pečatom suda potvrdi da su navedene radnje izvršene. Ovde se ne radi o prostoj overi u sudu u svrhu dokazivanja da je ugovor zaključen (ad probationem), u smislu Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, već o overi ne samo potpisa stranaka već i samog ugovora, tako da je ta overa pretpostavka nastanka i valjanosti samog ugovora (ad sollemnitatem).
U konkretnom slučaju, nakon utvrđivanja identiteta i obavljenog razgovora sa ugovaračima utvrđena je njihova jasno izražena volja za zaključenje predmetnog ugovora, pa pošto je sudija stekao uverenje da je primalac izdržavanja poslovno sposoban za zaključenje ugovora ali da zbog slabovidosti ne može svojeručno da se potpiše, pristupljeno je overi ugovora o doživotnom izdržavanju tako što je ugovor pročitan i primalac izdržavanja upozoren da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Nakon toga je ugovor potpisan od strane davaoca izdržavanja, dok je primalac izdržavanja stavio otisak desnog kažiprsta, a sve u prisustvu dva punoletna svedoka čiji je identitet utvrđen uvidom u lične karte i o čemu je sačinjen zapisnik, pa je sudija svojim potpisom i pečatom suda stavio potvrdu da su sve ove radnje izvršene.
Na osnovu izloženog, suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u izloženoj situaciji forma zaključenja ugovora nije povređena.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 5318/21 od 24. III 2022)