Naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora
RADNO PRAVO
Naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora
U situaciji kada koeficijent za obračun plate zaposlenih u osnovnim i srednjim školama sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, onda zaposleni nemaju pravo na posebnu isplatu ovih naknada.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Nižestepeni sudovi su zaključili da tužilji u spornom periodu nisu isplaćivane naknade na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, s obzirom na to da kada se koeficijent tužilje pomnoži sa cenom rada, plata nije odgovarala visini minimalne zarade, na osnovu čega su zaključili da u koeficijentu za obračun plate tužilji nisu bile sadržane predmetne naknade, pa je tužbeni zahtev tužilje delimično usvojen.
Odredbom člana 1. stav 1. tačka 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 34/01 … 21/16) koji se primenjuje i na škole – ustanove osnovane radi obezbeđivanja i ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti obrazovanja, propisano je da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja između ostalih i zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Članom 4. stav 2. istog zakona, propisano je da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Koeficijenti za obračun i isplatu plate zaposlenih u školama određeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 44/01 sa izmenama). Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikati zaključili su Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RS“, br. 21/15 i 92/20) kojim su pored ostalog uredili prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika, kojima se sredstva za plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Međutim, imajući u vidu da istim nije ugovoreno i pravo zaposlenih na isplatu naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, proizlazi da kada su u pitanju navedene naknade na zaposlene u školama se primenjuju odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ovim zakonom je propisano da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, kao i da sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Takođe, iako se iz koeficijenta osnovne plate za tužilju od 6.30, odnosno u isplatnim listama, ne vidi koji procenat ili nominalni iznos predstavljaju navedene naknade, sama ta činjenica ne stvara osnov za njihovu isplatu na način kako su to nižestepeni sudovi utvrdili (parametrima Posebnih Kolektivnih ugovora u RS: za delatnost putne privrede, za javna komunalna preduzeća i sl.), niti podrazumeva da deo koeficijenta tužilje pouzdano ne sadrži predmetne troškove.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilja nema pravo na tražene naknade, jer joj je tužena plate obračunavala i isplaćivala u skladu sa utvrđenim koeficijentom (u kojem su prema zakonskoj odredbi sadržani dodaci za ishranu i regres), zbog čega su presude preinačene, i tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 353/22 od 12. V 2022)