GRAĐANSKOPRAVNA ODGOVORNOST ZBOG POVREDE ŽIVOTNE SREDINE
TEMA BROJA
EKOLOPŠKO PRAVO
UDK: 349.6
347.1/.2
GRAĐANSKOPRAVNA ODGOVORNOST ZBOG POVREDE ŽIVOTNE SREDINE
* Dr Ilija Babić, redovni profesor univerziteta u penziji.
Rezime: U građanskom pravu, protiv lica koje je povredilo životnu sredinu, mogu se podneti obligacione, stvarnopravne i posesorne tužbe.
Član 156. Zakona o obligacionim odnosima predviđa dve ekološke tužbe. Jedna tužba je preventivna ekološka tužba koja se podnosi ako preti nastupanje znatnije štete. Ovom tužbom tužilac nastoji da otkloni izvor opasnosti od štete (actio popularis) koja preti tužiocu ili neodređenom broju lica. Tužbu može podneti i lice koje nije direktno ugroženo. Druga ekološka tužba može se podneti ako je šteta već nastala iako ovom članu prethodi podnaslov „Zahtev da se ukloni opasnost štete”. Tužilac je lice koje je radnjom (neradnjom) tuženog povređeno te je za njega nastupila materijalna odnosno nematerijalna šteta. Imisije najčešće potiču od opasne stvari i opasne delatnosti te će imalac ove stvari odgovarati za štetu po principu prouzrokovanja (objektivna odgovornost). Istu odgovornost zagađivača za zagađenje životne sredine predviđa i član 103. stav 1. Zakona o zaštiti životne sredine.
Vlasnik nepokretnosti, pretpostavljeni vlasnik ali i onaj ko nepokretnost drži na osnovu prava izvedenog iz prava vlasnika (npr. zakupac nepokretnosti, plodouživalac) može podneti svojinsku negatornu tužbu protiv onog ko ga uznemirava imisijama, a ne oduzimanjem stvari. Ako je tim uznemiravanjem prouzrokovana šteta, vlasnik ima pravo da zahteva naknadu štete po opštim pravilima o naknadi štete.
Držalac nepokretnosti može protiv lica koje ga uznemirava imisijama (bez oduzimanja stvari) podići posesornu tužbu u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja.
Tužbom zbog uznemiravanja državine ne može se zahtevati naknada štete niti sprovođenje odgovarajućih mera radi sprečavanja imisija (kao što je ugradnja filtera na dimnjaku ili pravljenje bazena ili postrojenja) ili njihovo svođenje na uobičajenu i dozvoljenu meru. Rešenjem suda se samo može odrediti zabrana daljeg uznemiravanja.
Ključne reči: ekološka tužba; negatorna tužba, državinska tužba; actio popularis; građanskopravna odgovornost za imisije.
PREVENTIVNA EKOLOŠKA PARNICA KAO POSEBAN POSTUPAK GRAĐANSKOPRAVNE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
TEMA BROJA
EKOLOŠKO PRAVO
UDK: 347.91:349.6(497.11)
COBISS.SR-ID 76063
PREVENTIVNA EKOLOŠKA PARNICA KAO POSEBAN POSTUPAK GRAĐANSKOPRAVNE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
* Dr Vladimir Crnjanski, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Naslovni rad je prvobitno objavljen u časopisu ECOLOGICA, vol. 28, br. 103/2021, str. 443-450.
Rezime: Prirodna sredina je ozbiljno narušena i zbog toga je obaveza očuvanja zdrave životne sredine od ključnog značaja. U integralnom pristupu zaštiti životne sredine, preventivna ekološka parnica zauzima značajno mesto. Osnovni cilj preventivne ekološke parnice jeste sprečavanje nastanka štete po životnu sredinu. Postoji dovoljan broj opravdanih razloga koji ukazuju na potrebu da se de lege ferenda u Republici Srbiji potpunije uredi postupak sprečavanja nastanka opasnosti od štete većih razmera u odnosu na neodređen krug lica putem preventivne ekološke parnice. Zbog prostornog ograničenja u pogledu broja stranica, struktura rada ne obuhvata celokupan tematski osvrt već sadrži (prema mišljenju autora) najvažnija obeležja preventivne ekološke parnice kao posebnog postupka građanskopravne zaštite životne sredine.
Ključne reči: zdrava životna sredina, pravni značaj preventivne ekološke parnice u zaštiti životne sredine.
CIRKULARNA EKONOMIJA I EFEKTI „PRAVA NA POPRAVKU“ NA ŽIVOTNU SREDINU
Molimo Prijava pristup ovom sadržaju. (Niste registrovani? Registrujte se)
Seča zdravih stabala u urbanim sredinama
DK: 351.777.81(497.11)
349.6(497.11)
SEČA ZDRAVIH STABALA U URBANIM SREDINAMA
Julijana Nedeljković, načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine, komunalne i stambene poslove Uprave GO Lazarevac.
Rezime: Iako je značaj zelenila u urbanim sredinama izuzetno veliki, obnova zelenog fonda je otežana brojnim okolnostima.
Mada se radi o dobru od opšteg interesa, zelene površine su očigledno zanemarene od strane zakonodavca, a ni na podzakonskom nivou regulativa nije zavidna.
Ipak najviše muke zadaje seča zdravih stabala zbog izgradnje novih objekata (od infrastrukturnih do stambenih), za koje je već izdata građevinska dozvola. Ovde se svakako radi o preskakanju redosleda u procedurama – jer se građevinska dozvola ne bi smela izdati bez prethodne analize cele lokacije što pretpostavlja postojanje katastra zelenih površina.
U praksi je uvrežena procedura u kojoj se prvo izdaje građevinska dozvola, pa se tek onda podnosi zahtev za seču. Time se organ koji dozvoljava seču, stavlja pred svršen čin. Ostaje mu da uz pomoć komisije utvrdi uslove za seču – a oni se, prema beogradskoj odluci, svode na utvrđivanje novčane kompenzacije.
Imajući sve ovo u vidu neophodno je da se izradi Zakon o zaštiti i uređenju zelenih površina, da se nastave aktivnosti na izradi katastra zelenih površina i katastra drveća i da se utvrdi nacionalna formula za obračun vrednosti drveća.
Ključne reči: zakonska regulativa, zahtev za seču, stručna komisija, novčana kompenzacija.
Pravni aspekti ekologije s posebnim osvrtom na pravnu regulativu
UDK: 349.6
PRAVNI ASPEKTI EKOLOGIJE S POSEBNIM OSVRTOM NA PRAVNU REGULATIVU
Dr Slađana Radunović, Beogradska poslovna škola – visoka škola strukovnih studija, predavač za predmete Pravno normiranje i Javne nabavke.
Rezime: Najbitniji dokument na globalnom nivou o sprečavanju zagrevanja planete je Kjoto protokol. Pored toga, veoma bitan dokument je Povelja o ekološki neškodljivom turizmu. Sve veći značaj, u novije vreme, zaštita životne sredine dobija u politici Evropske unije. U „beloj knjizi“ su date razne preporuke sa propisima o zaštiti životne sredine i to: (1) dopune Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o zaštiti životne sredine, (2) redefinisanje saradnje javnog i privatnog sektora po pitanju problema zaštite životne sredine, (3) razvijanje i primena ekonomskih instrumenata u vezi sa zaštitom životne sredine i (4) nastavak jačanja institucija i izgradnje kapaciteta, kako bi se izbegla monopolizacija.
Ključne reči: Zakon, ekološka politika, zaštita životne sredine, obaveze zagađivača, odgovornost zagađivača.