Zaključenje sukcesivno dva ugovora o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO

Zaključenje sukcesivno dva ugovora o doživotnom izdržavanju

Primalac izdržavanja koji je zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, može stvarima koje su bile predmet tog ugovora raspolagati novim ugovorom o doživotnom izdržavanju, tako da sukcesivno raspolaganje istim nepokretnostima sa dva ugovora o doživotnom izdržavanju ne čini kasniji ugovor o doživotnom izdržavanju ništavim pravnim poslom.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Po članu 194. Zakona o nasleđivanju ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.
Primalac izdržavanja koji je zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, može stvarima koje su bile predmet tog ugovora raspolagati novim ugovorom o doživotnom izdržavanju ili drugim pravnim poslovima. Saglasno tome, sukcesivno raspolaganje istim nepokretnostima sa dva ugovora o doživotnom izdržavanju ne čini kasniji ugovor o doživotnom izdržavanju ništvim pravnim poslom, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud. Zaključenjem prethodnog ugovora o doživotnom izdržavanju sada pok. V. V. kao primalac izdržavanja je i dalje ostala vlasnik predmetnih nepokretnosti jer je ugovoren prenos svojine posle njene smrti, a što je i jedno od obeležja ove vrste ugovora po navedenoj zakonskoj odredbi (član 194). To znači da je sa istima mogla slobodno raspolagati i kasnije, pa i zaključiti novi ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim. Zato je osporeni ugovor sa aneksom u delu raspolaganja stvarima koje su bile predmet i prethodnog ugovora, punovažan pravni posao i nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, pa nisu ispunjeni uslovi za njegovu ništavost u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.
Motivi u načelu nemaju uticaj na valjanost teretnih ugovora. Ipak, ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da preuzme ugovorne obaveze, a drugi ugovarač je to znao ili je prema okolnostima morao znati, to kao posledicu ima nevažnost ugovora (član 53. stav 2. ZOO). Ugovor o doživotnom izdržavanju se zaključuje radi ostvarivanja same svrhe ugovora u vidu staranja i brige o primaocu izdržavanja. U konkretnom slučaju predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju konstatovano je da se tuženi kao davalac izdržavanja već potpuno brine o primaocu izdržavanja i obavezuje da to čini do kraja njenog života na način opisan u ugovoru, pri čemu je primalac izdržavanja istovremeno podnela tužbu za raskid prethodnog ugovora o doživotnom izdržavanju. Tužbom nije traženo utvrđenje ništavosti ugovora u celini već samo u pogledu dela raspolaganja određenim nepokretnostima koje su bile predmet i prethodnog ugovora, pa su zato bez uticaja revizijski navodi kojima se ukazuje na drugačije pobude za zaključenje predmetnog ugovora od same svrhe i cilja ugovora da se primaocu izdržavanja obezbedi staranje i izdržavanje.

(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1213/20 od 21. IV 2021)