Ništavost ugovorne odredbe o kreditu

OBLIGACIONO PRAVO

Ništavost ugovorne odredbe o kreditu

Ništave su one ugovorne odredbe koje upućuju na poslovnu politiku banke.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Prvostepeni sud je utvrdio da je odredba člana 2. Ugovora o stambenom kreditu, koji je zaključen između tužilje i pravnog prethodnika ovde tužene dana 21. 6. 2006. godine, ništava u delu, kojim je ugovoreno da tužena banka zadržava pravo promene kamatne stope tj. banka može do konačnog izmirenja svih obaveza korisnika kredita po ovom ugovoru bez zaključenja posebnog aneksa menjati visinu kamatne stope iz prethodnog stava u skladu sa aktima poslovne politike banke koji regulišu visinu i način obračuna kamate i da ne proizvodi pravno dejstvo, što je tužena dužna priznati i trpeti.
Sud je utvrdio da su ništave one odredbe koje upućuju na poslovnu politiku banke. Tužena po istim odredbama utvrđuje i menja kamatu sledeći sopstvenu poslovnu politiku, što je svakako kao takvo protivno prinudnim propisima, jer “poslovna politika” tužene, tužilji u momentu zaključenja predmetnog ugovora nije bila poznata, te je usled svega navedenog tužilja, kao korisnik učinjena zavisnom od jednostranog tumačenja tužene, a sve iz razloga što je tužena, postupanjem na opisani način posredno na sebe preuzela pravo da u svakom momentu određuje (povećava) visinu kamatne stope, što je protivno prinudnim propisima i time i apsolutno ništavo.
(Presuda Višeg suda u Beogradu, Gž 12894/20 od 11. IX 2020)