Tehnološki višak – obaveza isplate otpremnine
RADNO PRAVO
Tehnološki višak – obaveza isplate otpremnine
Ispunjenje obaveze poslodavca da pre nameravanog otkaza zaposlenom za čijim radom je prestala potreba isplati otpremninu, predstavlja uslov za zakonitost otkaza ugovora o radu.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Prema odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05… 64/17), zaposlenom može da prestane radni odnos, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbom člana 158. stav 1. tog zakona predviđeno je da poslodavac isplatu otpremnine vrši pre otkaza ugovora o radu. Navedena zakonska odredba je imperativne prirode i njena primena ne zavisi od volje poslodavca ili zaposlenog. Obaveza poslodavca da pre nameravanog otkaza zaposlenom za čijim radom je prestala potreba isplati otpremninu predstavlja uslov za zakonitost otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Namena otpremnine je da se zaposlenom obezbedi finansijska podrška u periodu između prestanka jednog i početka drugog radnog odnosa i zato je bitno da se tužiocu isplati otpremnina pre prestanka radnog odnosa. Ova obaveza poslodavca je neotuđivo Ustavom zajemčeno pravo zaposlenog za slučaj prestanka radnog odnosa odnosno zbog prestanka potrebe za njegovim radom.
U konkretnom slučaju tužiocu je prestao radni odnos 28. 6. 2017. godine, dok mu otpremnina nije isplaćena pre prijema rešenja o otkazu. Zato je zahtev tužioca za poništaj rešenja otkaza ugovora o radu osnovan i pravilno su odlučili nižestepni sudovi kada su usvojili njegov zahtev. Neosnovan je revizijski navod da rešenje o otkazu ne može biti nezakonito, jer je tužilac svojim izjavama potvrdio prijem otpremnine, kod utvrđenog da, iako je potpisao izjave o prijemu otpremnine, tužiocu otpremnina nije isplaćena na dan prestanka radnog odnosa, a pre uručenja rešenja.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 1554/22 od 15. III 2023)