Neopravdani izostanak sa posla

Podnošenje zahteva za korišćenje neplaćenog odsustva sa uverenjem da će biti odobreno ne predstavlja izvinjavajući razlog za odsustvo sa posla.

I z  o b r a z l o ž e n j a:

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužilje stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 101. stav 1. tačka 3. Kolektivnog ugovora JP „Pošta Srbije“, zbog čega je pobijanim rešenjem tužene zakonito otkazan ugovor o radu. Takođe, sa stanovišta pravilne primene odredbe člana 185. stav 5. Zakona o radu drugostepeni sud je delimičnim preinačenjem prvostepene presude poništio kao nezakonito rešenje tuženog u pogledu datuma prestanka radnog odnosa i utvrdio da je tužilji prestao radni odnos dana 17. 5. 2018. godine, kada je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu dostavljeno tužilji, od kada konačna odluka poslodavca proizvodi dejstvo.

Neosnovano se navodima revizije osporava da predmetno rešenje o prestanku radnog odnosa nije doneto u zakonom predviđenom postupku, s obzirom na to da je u skladu sa odredbama čl. 180. i 185. st. 2, 3. i 4. Zakona o radu, pre otkaza ugovora o radu, tužena tužilju pisanim putem upozorila na postojanje razloga za otkaz. Kako je tužilja odsustvovala sa rada, uručenje upozorenja od 30. 11. 2017. godine pokušano je dva puta preporučenim pošiljkama na adresu prebivališta tužilje (koja je označena i u zahtevu za produženje neplaćenog odsustva) na kojoj su joj i ranije slata i uručivana pismena i to dana 1. 12. 2017. godine i 13. 12. 2017. godine, sa ostavljenim izveštajem za isporuku u Pošti Beograd, a po isteku roka čuvanja sa konstatacijom „nije tražio“, navedene pošiljke vraćene su tuženom.

Kako je lično dostavljanje bilo bezuspešno, tuženi je na osnovu člana 184. stav 4. Zakona o radu upozorenje istakao na oglasnu tablu 22. 12. 2017. godine u sedištu RRJ „Užice, Šabac, Valjevo“ u Užicu i sedištu PJ „Šabac“ gde je tužilja obavljala rad. Po isteku roka od osam dana upozorenje je skinuto sa oglasne table 3. 1. 2018. godine o čemu je tuženi poslodavac sačinio službenu belešku, čime se smatra da je dostavljanje uredno izvršeno, od kada je tužilji otpočeo rok od najmanje osam dana radi izjašnjenja na navode iz upozorenja. Navodi revizije da je ta dokumentacija (upozorenje) dostavljena 4. 1. 2018. godine organizacionom delu tuženog u sedištu u Beogradu i da joj je time povređeno pravo na odbranu i izjašnjenje na navode iz upozorenja nisu osnovani jer je poslodavac rešenje o otkazu ugovora o radu doneo 17. 5. 2018. godine nakon isteka tog roka predviđenog članom 180. stav 1. Zakona o radu, a kako se prema članu 185. stav 4. istog zakona smatra da je upozorenje uredno dostavljeno, to pobijanim rešenjem ugovor o radu nije retroaktivno otkazan. Doneto upozorenje sadrži činjenični osnov sa opisom radnje koja predstavlja povredu radne obaveze (uz navođenje vremena, mesta i načina izvršenja), kao i pravnu kvalifikaciju otkaznog razloga, pa kako je rešenje o otkazu ugovora o radu zasnovano na istom činjeničnom i pravnom osnovu, to postoji identitet između tih akata poslodavca. Osim toga, neosnovani su navodi revizije da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu donelo neovlašćeno lice v. d. direktor javnog preduzeća kome je funkcija prestala u 2017. godini, a kod utvrđenja da je isto lice u vreme donošenja tog rešenja upisano u registar privrednih društava koji se vodi kod Agencije za privredne registre, te da sudovi u konkretnom sporu nisu nadležni da odlučuju i cene imenovanje i razrešenje vršioca dužnosti direktora javnih preduzeća, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.