Pravo na pristup sudu

USTAVNO PRAVO

Pravo na pristup sudu

Pravo na pristup sudu podrazumeva pravo na adekvatno obaveštavanje o sudskim odlukama, posebno u slučajevima u kojima se žalba ili drugi pravni lek može izjaviti u određenom zakonskom roku.

I z o b r a z l o ž e n j a:
U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac u predmetnom izvršnom postupku bio zastupan od punomoćnika advokata, koji je u njegovo ime i podneo predlog za izvršenje i preduzimao sve druge radnje u tom postupku. Osnovni sud u Negotinu je osporenim rešenjem IPV(Iv). 14/16 od 19. decembra 2016. godine odbacio kao neblagovremen prigovor podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca, izjavljen protiv rešenja tog suda o obustavi izvršnog postupka Iv. 78/14 od 28. oktobra 2016. godine, a koje je bilo dostavljeno neposredno izvršnom poveriocu, iako je u tom postupku imao punomoćnika sa urednim punomoćjem.
Ustavni sud ukazuje na to da oceni suda o blagovremenosti izjavljenog pravnog sredstva (u konkretnom slučaju prigovora) prethodi uredna dostava akta suda koji je predmet pobijanja pravnim sredstvom (u konkretnom slučaju rešenja o obustavi izvršenja). Dostavljanje kao procesna radnja je od suštinskog značaja za ostvarivanje ustavnih i konvencijskih prava stranaka i učesnika u izvršnom postupku. Ustavni sud ocenjuje da je urednost dostavljanja od posebnog značaja kada od dana dostavljanja počinje da teče rok za preduzimanje neke radnje u postupku, kao što je to u konkretnom slučaju – izjavljivanje prigovora protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka. Pri tome, Ustavni sud ukazuje na opšti stav Evropskog suda za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da pravo na pristup sudu podrazumeva pravo na adekvatno obaveštavanje o sudskim odlukama, posebno u slučajevima u kojima se žalba (ili drugi pravni lek) može izjaviti u određenom zakonskom roku (videti presudu Zavodnik protiv Slovenije, broj 53723/13, od 21. maja 2015. godine, stav 71). U konkretnom slučaju, Osnovni sud u Negotinu je rešenje o obustavi izvršnog postupka dostavio neposredno podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu. Međutim, podnosilac ustavne žalbe je u predmetnom izvršnom postupku imao punomoćnika advokata, čime se, u skladu sa svojim pravom propisanim odredbom člana 85. stav 1. ZPP, koja se, saglasno odredbi člana 10. ZIO, shodno primenjivala u postupku izvršenja i obezbeđenja, opredelio za mogućnost da radnje u tom postupku preduzima preko punomoćnika. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da izvršni sud prilikom dostavljanja rešenja o obustavi izvršenja nije poštovao pravo podnosioca propisano navedenom zakonskom odredbom, jer je predmetno rešenje dostavio neposredno njemu, a ne njegovom punomoćniku, koji ga je u predmetnom izvršnom postupku zastupao od samog njegovog pokretanja i kojem su, sve do rešenja o obustavi izvršenja, uredno dostavljana sva sudska pismena i podnesci u tom postupku. Osporeno rešenje veća izvršnog suda o odbacivanju podnosiočevog prigovora protiv rešenja o obustavi izvršenja kao neblagovremenog je, takođe, dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe.
Ustavni sud napominje da je rešenje o obustavi izvršenja od posebne važnosti za izvršnog poverioca jer se tim aktom konačno odlučuje o njegovim imovinskim pravima, u situaciji kada namirenje potraživanja nije moguće iz nekog od zakonom propisanih razloga.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je ustavnopravno neprihvatljiva pravna ocena veća izvršnog suda o blagovremenosti prigovora izjavljenog protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka, a prema kojoj se rok za izjavljivanje prigovora računao od dana dostavljanja tog rešenja podnosiocu ustavne žalbe neposredno, smatrajući takvo dostavljanje urednim.
Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Negotinu IPV(Iv). 14/16 od 19. decembra 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

(Odluka Ustavnog suda Srbije, Už. 1368/17 od 14. XI 2019)