Prestanak radog odnosa – sukcesivni ugovori
RADNO PRAVO
Prestanak radog odnosa – sukcesivni ugovori
Kada je tužilac bio neprekidno radno angažovan u trajanju od preko dve godine u opštem režimu kombinacijom
sukcesivnih ugovora o privremenim i povremenim poslovima sa ugovorima o radu na određeno vreme, stekli su se uslovi za preobražaj i zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.I z o b r a z l o ž e n j a:
Probni rad u suštini predstavlja zasnivanje radnog odnosa pod odložnim uslovom tek ako zaposleni pokaže zadovoljavajuće
rezultate radne sposobnosti u toku trajanja probnog rada u skladu sa aktom poslodavca, koji u postupku provere,
odnosno ocene, sačinjava izveštaj o tome da li je zaposleni zadovoljio unapred propisane kriterijume. Činjenica je da
shodno pomenutoj odredbi člana 8. stav 5. Pravilnika o radu tuženog ocenu rada zaposlenog daje rukovodilac sektora,
odnosno neposredni rukovodilac, međutim, navedeni postupak ocene izvršen od strane poslodavca mora biti proverljiv, s
obzirom na to da se u sudskom postupku ocene zakonitosti pojedinačnog akta kojim je odlučeno o prestanku radnog
odnosa zaposlenog ceni čitav postupak koji je prethodio njegovom donošenju, i to ne samo sa formalnopravnog, već i sa
materijalnopravnog stanovišta, jer zaposleni treba da zna da li su razlozi za otkaz ugovora o radu usledili iz subjektivnih ili
objektivnih razloga, čime se omogućava i kontrola u pogledu pravilnosti primene odgovarajućeg materijalnog propisa.
Navedeno podrazumeva obavezu poslodavca da ocenu radnih i stručnih sposobnosti zaposlenog vrši primenom prethodno
propisanih kriterijuma i standarda, kako bi se mogla ispitati pravilnost i zakonitost tako izvršenog ocenjivanja i otklonila
sumnja u prozivoljnost odlučivanja poslodavca o konkretnom pravu zaposlenog. Tuženi je u obrazloženju osporenog
rešenja, kao razlog njegovog donošenja, naveo da tužilac nije zadovoljio kriterijume i standarde poslodavca i nije pokazao
odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za dalji nastavak rada kod tuženog, pri čemu tuženi poslodavac u konkretnom
slučaju nije dokazao da je rezultate rada tužioca, za vreme trajanja ugovorenog probnog rada, ocenio primenom prethodno
propisanih i jasno definisanih kriterijuma, te na bazi takve ocene doneo odluku o prestanku radnog odnosa tužioca, niti
kakve to predviđene standarde tuženog tužilac nije zadovoljio tokom istog perioda, zbog čega je po oceni ovog suda, a
suprotno žalbenim navodima, osporeno rešenje nezakonito. Ovo posebno kod činjenice što u osporenom pojedinačnom
aktu poslodavac nije naveo da li je i koje kriterijume propisane aktom poslodavca primenio prilikom ocene rada tužioca
tokom spornog perioda, i na koji način, a bio je dužan da navede sve okolnosti i činjenice iz kojih proizlazi osnovanost
razloga za otkaz ugovora o radu, zbog čega isti nije dokazao osnovanost konkretno upotrebljenog otkaznog razloga.
Između stranaka nije ugovoreno na koji način će se proveravati stručne i radne sposobnosti tužioca, a tuženi nije dokazao
koje kriterijume i standarde tuženog tužilac nije ispunio u posmatranom periodu, pa su žalbeni navodi kojima se ukazuje na
zakonitost pobijanog rešenja ocenjeni neosnovanim i bez uticaja na drugačije presuđenje u ovoj pravnoj stvari.
S obzirom na to da je osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužioca poništeno kao nezakonito, to je po oceni
Apelacionog suda pravilno prvostepeni sud shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu odlučio i o zahtevu tužioca za
vraćanje na rad, jer reintegracija zaposlenog u smislu navedene zakonske norme predstavlja upravo posledicu poništavanja
odluke o prestanku radnog odnosa.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 364/23 od 4. VIII 2023)