Lično dostavljanje u prekršajnom postupku

PREKRŠAJNO PRAVO

Lično dostavljanje u prekršajnom postupku

U prekršajnom postupku lično dostavljanje je obavezno kada od dana dostavljanja počinje da teče rok koji ne može da se produži, kao i kada je lično dostavljanje zakonom predviđeno.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Iz navedenog proizlazi da okrivljeni nije lično primio poziv dana 28. 6. 2018. godine, koji mu je upućen od strane policijskog službenika PS Mladenovac da dostavi podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom i učinilo prekršaj, već je taj poziv primilo sasvim drugo lice. Ova činjenica proizlazi i iz povratnice o uručenju tog poziva, gde na mestu primaoca poziva stoji potpis „BB“.
Imajući u vidu da poziv okrivljenom A. A. da u ostavljenom roku od osam dana od dana prijema poziva 28. 6. 2018. godine policijskom službeniku PS Mladenovac dostavi podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, nije dostavljen lično okrivljenom, već trećem licu, izvesnom B. B, odnosno da dostavljač uopšte nije poziv dostavio okrivljenom, što je suprotno odredbi člana 75. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je propisano da je lično dostavljanje obavezno kada od dana dostavljanja počinje da teče rok koji ne može da se produži i da je lično dostavljanje obavezno kada je to zakonom predviđeno, to je nejasan stav drugostepenog prekršajnog suda da je prvostepena odluka pravilna i da je okrivljenom uredno dostavljen poziv dana 28. 6. 2018. godine, pozivajući se pri tome na odredbu člana 79. st. 2. i 3. Zakona o opštem upravnom postupku.
S obzirom da prvostepeni prekršajni sud u svojoj odluci uopšte nije naveo razloge o odlučnoj činjenici da li je okrivljeni lično primio poziv, od čijeg prijema i teče njegova obaveza (rok) za dostavljanje podataka, dok je drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke u odnosu na činjenicu da okrivljeni nije primio lično poziv naveo potpuno nejasne razloge, to su prvostepeni i drugostepeni prekršajni sud učinili bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima, jer nisu naveli razloge o odlučnim činjenicama – da li je i kada je okrivljenom kao vlasniku teretnog vozila dostavljen poziv da neposredno ili u pisanoj formi u ostavljenom roku dostavi podatke o identitetu lica koje je upravljalo tim vozilom.
Imajući u vidu radnju izvršenja predmetnog prekršaja – a koja se odnosi na dostavljanje podataka o identitetu lica koje je upravljalo vozilom u roku od osam dana od dana prijema poziva, pri činjenici da iz spisa predmeta jasno proizlazi da okrivljeni nije lično dobio poziv, to su prekršajni sudovi u konkretnom slučaju pogrešno primenili i odredbe kojima se određuje da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekršaj, na koji način su učinili i povredu materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima.
Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i povrede materijalnog prava, na koje se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev usvojio i ukinuo pobijane presude, a predmet vratio Prekršajnom sudu u Mladenovcu na ponovno odlučivanje, kako bi se u ponovnom postupku, imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz Pr. 8/20 od 1. VII 2020)