Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO

Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju

Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje se samo prema vremenskom razmaku između zaključenog ugovora i smrti primaoca izdržavanja, već prema svim okolnostima konkretnog slučaja.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, po nalaženju Apelacionog suda, tužilac u toku postupka nije dokazao da su ispunjeni uslovi propisani članom 203. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju koji je u svojstvu primaoca izdržavanja pok. Z. N, otac tužioca, zaključio sa tuženim N. N., kao davaocem izdržavanja, overen od strane Osnovnog suda u Leskovcu.
Odredbom člana 203. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Suprotno zaključku prvostepenog suda, a uvažavajući žalbene navode tuženog, Apelacioni sud je na osnovu ponovne ocene dokaza izvedenih pred drugostepenim sudom zaključio da je predmetni ugovor, iako je pok. Z. kao primaocu izdržavanja u vreme zaključenja ugovora već bila dijagnostikovana bolest, predstavljao neizvesnost za davaoca izdržavanja, ovde tuženog. Primalac je preminuo šest meseci nakon zaključenja.
Međutim, aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje se samo prema vremenskom razmaku između zaključenog ugovora i smrti primaoca izdržavanja, već prema svim okolnostima konkretnog slučaja. Činjenica da je pok. primaocu izdržavanja dijagnostikovano teško maligno oboljenje u vreme zaključenja pobijanog ugovora ne vodi zaključku da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Dužina življenja uvek predstavlja neizvesnost i ne može se predvideti, pa čak i kod osobe sa dijagnostikovanim teškim oboljenjem, kao što je bio Z. Tuženi svojim postupcima ni na jedan način nije doveo u sumnju pitanje motiva zaključenja predmetnog ugovora, niti je tužilac na bilo koji način dokazao da je tuženi iskorišćavao bolest primaoca izdržavanja da bi stekao nesrazmernu imovinsku korist i izigrao prava zakonskih naslednika. Činjenica smrti primaoca izdržavanja u relativno kratkom vremenskom periodu nakon zaključenja ugovora nije predstavljala motiv za zaključenje predmetnog ugovora, već je ugovor zaključen da bi se primaocu izdržavanja obezbedilo ugovoreno izdržavanje u skladu sa odredbom člana 194. Zakona o nasleđivanju. Tuženi je i pre zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju živeo u zajednici sa pok. Z. i brinuo o njemu, što je potvrđeno iskazima saslušanih svedoka, kojima je drugostepeni sud poklonio veru. Zaključenjem osporenog ugovora došlo je do usaglašavanja faktičkog sa pravnim stanjem. Pored toga, ugovor je zaključen na inicijativu primaoca izdržavanja koji je bio svestan svog zdravstvenog stanja, zbog čega se izvodi zaključak da je ovim ugovorom hteo da se osigura, odnosno obezbedi nekog ko će brinuti o njemu u teškom periodu života koji mu je predstojao, s obzirom na vrstu i prognoze daljeg toka bolesti.
(Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž. 534/21 od 10. III 2022)