Privilegovani svedok

KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Privilegovani svedok

Da bi lice koje je u braku ili u vanbračnoj zajednici sa okrivljenim imalo svojstvo privilegovanog svedoka potrebno je da brak ili vanbračna zajednica postoje u vreme kada to lice kao svedok daje iskaz.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da je od dužnosti svedočenja oslobođeno lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj i drugoj trajnoj zajednici života.
Brak, vanbračna zajednica i druga trajnija zajednica života, prema citiranoj zakonskoj odredbi, treba da postoje u vreme kada svedok daje iskaz.
Prema stanju u spisima, svedok-oštećena B. B. u vreme davanja iskaza pred javnim tužiocem i prvostepenim sudom 21. 6. 2021. godine, nije bila u vanbračnoj zajednici sa okrivljenim, pa samim tim nije imala svojstvo privilegovanog svedoka. Tokom ponovnog postupka, na glavnom pretresu od 5. 10. 2022. godine okrivljeni je dopunio svoje lične podatke navodima da je zasnovao vanbračnu zajednicu, bez davanja podataka o identitetu svog vanbračnog partnera. Na istom glavnom pretresu, branilac okrivljenog stavio je predlog da se ponovo ispita svedok- oštećena B. B. radi „detaljnijeg izjašnjavanja kako je došlo do povrede“, a sud je navedeni dokazni predlog odbio jer je oštećena već ispitana na predložene okolnosti.
Pravo suda da ceni celishodnost izvođenja svakog dokaza pojedinačno nije ograničeno pravom okrivljenog ili njegovog branioca da predlažu dokaze, pa odbijanje predloga odbrane da se ponovo ispita svedok-oštećena, po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima zahteva, ne predstavlja postupanje suprotno odredbi člana 94. ZKP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.
(Presuda Vrhovnog suda, Kzz. 552/23 od 1. VI 2023)