Pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade

RADNO PRAVO

Pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade

Zakon o radu daje mogućnost, ali ne ustanovljava obavezu poslodavca da utvrdi pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade, što znači da se ne radi o zakonskom pravu, već autonomnom pravu koje poslodavac može, ali i ne mora da prizna zaposlenom.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 120. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05…75/14) propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na isplatu jubilarne nagrade. Zakon o radu daje mogućnost, ali ne ustanovljava obavezu poslodavca da utvrdi pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade. Dakle, ne radi se o zakonskom pravu, već autonomnom pravu koje poslodavac može, ali i ne mora da prizna zaposlenom.
Pravo na jubilarnu nagradu se ne ostvaruje automatski samim navršavanjem potrebnog broja godina radnog staža zaposlenog, već je potrebno da kod poslodavca postoji opšti akt ili da je između poslodavca i zaposlenog ugovorom o radu predviđeno (priznato) ovo pravo. To pravo priznaje se zaposlenima koji su navršili određeni broj godina radnog staža.
Odredbom člana 47. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog od 14. 3. 2016. godine bilo je propisano da poslodavac isplaćuje zaposlenom jubilarnu nagradu u skladu sa sredstvima odobrenim finansijskim planom, dok je članom 48. stav 1. istog predviđeno da zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za 10, 20, 30 i 35 godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca ili drugim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje.
Odredbom člana 54. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog od 8. 10. 2019. godine koji je stupio na snagu 16. 10. 2019. godine sa kojim danom je i otpočela njegova primena kod tuženog, propisano je da zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za 10, 20, 30, 35 i 40 godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca i drugim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje.
Imajući u vidu navedenu odredbu člana 54. stav 1. kolektivnog ugovora tuženog koji je u primeni kod tuženog od 16. 10. 2019. godine, kao i utvrđenu činjenicu da je tužilac 40 godina rada navršio dana 20. 8. 2019. godine, sledi da prema tada važećem članu 48. stav 1. Kolektivnog ugovora koji je bio u primeni nije bilo propisano ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu po osnovu 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod tuženog, pa i po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu jubilarne nagrade kao neosnovan.
Kolektivni ugovor na koji se tužilac poziva ne predstavlja osnov za ostvarivanje njegovog prava na jubilarnu nagradu, jer je tužilac pravo na isplatu jubilarne nagrade stekao sa danom 20. 8. 2019. godine sa kojim je navršio 40 godina staža, dakle pre njegovog stupanja na pravnu snagu, pa kako isti nema povratno dejstvo, to tužilac ne može sa uspehom zahtevati isplatu po navedenom osnovu.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 2622/21 od 26. I 2022)