Pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi
PORODIČNO PRAVO
Pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi
Dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a odluka suda kojom je uređen način održavanja tih odnosa može biti izmenjena ako je to potrebno u interesu deteta prema njegovom uzrastu, razvojnim, obrazovnim, vaspitnim i zdravstvenim potrebama, kao i potrebama deteta za ličnim odnosom i kontaktom sa roditeljem sa kojim ne živi.
sssssssssssI z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 61. stav 1. Porodičnog zakona dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi.
Članom 266. istog zakona propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog
prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Način održavanja ličnih odnosa uređen odlukom suda
može biti izmenjen ako je to potrebno u interesu deteta prema njegovom uzrastu, razvojnim, obrazovnim i vaspitnim
potrebama, kao i potrebama deteta za ličnim odnosom i kontaktom sa roditeljem sa kojim ne živi. Opravdanost zahteva za
izmenu modela održavanja ličnih odnosa uslovljena je pre svega najboljim interesom maloletnog deteta. Stručno mišljenje
organa starateljstva sud je dužan da pribavi shodno članu 270. Porodičnog zakona, koje sud ceni u sklopu svih dokaza i
okolnosti koje ukazuju na najbolji interes maloletnog deteta.
U konkretnom slučaju, otac je u odnosu na dete topao, blag, nežan, u detetovom prisustvu o majci se lepo izražava,
razume njenu potrebu da bude uz majku, pa polazeći od navedenog, kao i mišljenja ograna starateljstva da je u interesu
maloletnog deteta da ostvaruje redovne kontakte sa ocem, pravilno su, i po nalaženju ovog suda, nižestepeni sudovi izmenili
raniji model viđanja maloletnog deteta i oca na način koji pogoduje najboljem interesu deteta i njegovim razvojnim
potrebama.
Neosnovani su navodi revizije da model viđanja kojim je uređen kontakt tužioca sa maloletnim detetom nije prilagođen
zdravstvenom stanju, biološkim i psihofizičkim potrebama deteta, da je pogrešno cenjen nalaz i mišljenje organa starateljstva
jer je zanemarena činjenica da članovi tima za decu i omladinu GCSR nisu kompetentni da se bave procenom zdravstvenog
stanja. Kada je u pitanju najbolji interes deteta sud procenjuje sve okolnosti konkretnog slučaja, sposobnost roditelja da
kroz komunikaciju sa detetom zadovolji potrebe deteta, vodeći računa između ostalog i o zdravstvenom stanju deteta.
Nižestepeni sudovi su imali u vidu zdravstveno stanje mal. V. V, atopijski dermatitis i astmu, potrebu za posebnom negom i
pažnjom, pa su najbolji interes deteta procenjivali u odnosu na roditeljske kapacitete oca i njegovu sposobnost da omogući
higijenski adekvatne uslove boravka deteta, kao i svu potrebnu negu i pažnju, a u sklopu sa tim i lekarsku preporuku
prolongiranja polaska deteta u vrtić, što se odnosi na boravak deteta u kolektivu, a ne na odvijanje ličnih odnosa deteta i
oca, imajući pri tome u vidu i da je ovaj način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem svakako podložan
kontroli od strane nadležnog organa starateljstva, sve u cilju zaštite interesa maloletnog deteta.
(Presuda Vrhovnog suda, Rev. 15598/23 od 14. IX 2023)