Nezakonito dosuđivanje troškova

Prekršajni sud je pogrešno dosudio troškove takse na žalbu, jer taksa na žalbu nije nužan trošak u prekršajnom postupku.

I z  o b r a z l o ž en j a:

Prekršajni apelacioni sud je razmotrio podnetu žalbu i spis vođenog prekršajnog postupka, kao i žalbeni predlog, pa je našao da je žalba delimično osnovana.

Naime, članom 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata je propisano da advokat koji je obveznik poreza na dodatu vredost ima pravo dodati pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova, a po nalaženju Prekršajnog apelacionog suda, okrivljeni koga je u prekršajnom postupku branio advokat, obveznik poreza na dodatu vrednost, ima pravo na naknadu troškova na pruženu advokatsku uslugu uvećanu za iznos poreza na dodatu vrednost, pod uslovom da uz zahtev dostavi i dokaz (priloži račun) o činjenici da je prilikom plaćanja izvršenih advokatskih usluga platio troškove uvećane za iznos poreza na dodatu vrednost, te kako je uz zahtev za naknadu troškova dostavljena potvrda Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave broj REGPDV-00000 od 17. 1. 2019. godine, da je Ortačko-advokatsko društvo „S“ Novi Sad obveznik PDV-a, kao i račun br. 2/S./2019, to je okrivljenom na ime troškova  PDV-a valjalo dosuditi 20% na iznos od 27.000,00 dinara za ročište od 20. 9. 2017. godine, 20% na iznos od 27.000,00 dinara za ročište od 11. 10. 2017. godine i 20% na iznos od 51.000,00 dinara, za sastav žalbe na prvostepenu presudu (prema tarifi za žalbu na prvostepenu presudu, shodno tarifnom broju 11, stav 1. u vezi tarifnog broja 9. stav 1. alineja 2. okrivljenom pripada 51.000,00 dinara, a ne 54.000,00 dinara, kako je traženo i prvostepenim rešenjem dosuđeno), a sve to iznosi 21.000,00 dinara.

Nadalje, kako je žalba, makar i delimično usvojena, to je na ime nagrade za sastav te žalbe valjalo dosuditi 25.500,00 dinara, jer je tarifnim brojem 9. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano da za sastavljanje ostalih podnesaka advokatu pripada 50% nagrade iz stava 1. ovog tarifnog broja, odnosno 425 poena u postupku koji se vodi pred prekršajnim sudom, a kako shodno tarifnom broju 11 iste tarife, za sastavljanje pravnih lekova advokatu pripada naknada uvećana za 100% od nagrade propisane za podneske, okrivljenom pripada 850 poena, a vrednost jednog poena, shodno članu 15. iste tarife, iznosi 30,00 dinara, što praktično znači da na ime sastava žalbe na rešenje o troškovima prekršajnog postupka okrivljenom ne pripada 51.000,00 dinara, kako to žalba tvrdi, već iznos od 25.500,00 dinara, a to uvećano za 20% iznosi 30.600,00 dinara.

S obzirom da je prvostepenim rešenjem već dosuđen iznos od 108.900,00 dinara, a da je delimičnim usvajanjem žalbe dodatno dosuđeno još 51.600,00 dinara, to ukupno iznosi 160.500,00 dinara, zbog čega je prvostepeno rešenje, shodno članu 274. Zakona o prekršajima i preinačeno kao u izreci.

Inače, taksa na žalbu u smislu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima ne spada u troškove prekršajnog postupka, zbog čega nije bilo osnova da se ovim drugostepenim rešenjem dosude ti troškovi, a takođe valja reći i da je prekršajni sud pogrešno dosudio troškove takse na žalbu na prvostepenu presudu, kao i da je na ime sastava žalbe na prvostepenu presudu dosudio 54.000,00 dinara, umesto 51.000,00 dinara, kako je trebalo, no kako to nije ožalbeni deo, Prekršajni apelacioni sud prvostepenu presudu u tom pogledu nije menjao.