Nepostojanje dokaza za prihvatanje prekršajne odgovornosti iz carinskog postupka

Ovlašćenje za upravljanje je jednostrana izjava volje i ne može obavezivati okrivljenog na carinjenje u vezi carinskog postupka (koju odgovornost mora prihvatiti) te je nejasno da li se na osnovu ovakve izjave vodi bilo kakav carinski postupak.

I z  o b r a z l o ž e n j a:

Prema dokazima u spisima predmeta vozilo marke renault tip master je vlasništvo pravnog lica “D” doo i navedeno pravno lice je odgovorno za postupanje sa vozilom, dok od strane podnosioca zahteva nije dostavljen nijedan dokaz da je okrivljeni J. O. prihvatio odgovornost u smislu člana 65. stav 1. Carinskog zakona. U spisima predmeta se nalazi ovlašćenje za upravljanje navedenim vozilom dato od strane “D” doo  okrivljenom koje glasi: “Ovlašćuje se O. J. iz Beograda da može da upravlja vozilom marke  renault  master, broj šasije …, godina proizvodnje 2011” i koje je po svojoj suštini jednostrana izjava volje i ne može obavezivati okrivljenog na carinjenje u vezi carinskog postupka (koju odgovornost mora prihvatiti), a u konkretnom slučaju u samom ovlašćenju se ne spominje nikakva odgovornost, niti da je okrivljeni u obavezi da uradi bilo kakve radnje u vezi carinskog postupka (da dopremi robu carinarnici), pa je nejasno na koji način je prvostepeni sud utvrdio postojanje prekršaja i odgovornost okrivljenog, na osnovu jednostrane izjave gorenavedenog pravnog lica, a nejasno je i da li se protiv pravnog lica i odgovornog lica vodi bilo kakav carinski postupak.

Prekršajni apelacioni sud je sa svega iznetog odlučio da prvostepenu presudu ukine i predmet vrati prekršajnom sudu na ponovni postupak, shodno članu 275. Zakona o prekršajima, nalazeći da su učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka uticale na zakonito rešavanje prekršajne stvari.