Potraživanje štete u slučaju kada nije pozivana policija na uviđaj
PROCESNO PRAVO
Potraživanje štete u slučaju kada nije pozivana policija na uviđaj
Za građanskopravnu odgovornost tužene bez značaja je činjenica da tužilja posle saobraćajne nesreće nije pozvala MUP.
Iz obrazloženja:
Prema stanju u spisima predmeta tužilja zahteva od tuženog naknadu nematerijalne štete, koja je tužilji, kao oštećenoj prouzrokovana u saobraćajnoj nesreći, koja se nesporno dogodila. U vezi sa pomenutom saobraćajnom nesrećom tužilja, kao oštećena je sa štetnikom i osiguranikom ovde tuženog, potpisala evropski izveštaj o (navedenoj) saobraćajnoj nesreći. Potpisujući taj izveštaj, štetnik je prihvatio odgovornost za materijalnu štetu, koja je prouzrokovana na motornom vozilu tužilje. Istog dana kada se odigrala pomenuta saobraćajna nesreća, lekar DZ Novi Beograd je tužilji, kao povređenoj u pomenutoj saobraćajnoj nesreći, izdao uput za RTG specijalistu. Tužilja je preglede, na koje je upućena, obavila u neurohirurškoj i ortopedskoj ambulanti KCS. Lekar DZ Novi Beograd je tužilji izdao potvrdu o tužiljinoj privremenoj sprečenosti za rad u periodu od tri radna dana. Lekar već pomenutog DZ je tužilji dao uput za specijalistu fizijatrije. Tužilja je obavila i kontrolni trening. MUP, DP, PU za grad Beograd, USP, Spi za uviđaje saobraćajnih nezgoda, nije evidentirao saobraćajnu nesreću, koja se po pomenutom Izveštaju, koji je snabdeven potpisima ovde tužilje i štetnika nesporno dogodila, niti je istom organu prijavljena navedena saobraćajna nesreća, u kojoj je povrede pretrpela tužilja. Tuženom je šteta prijavljena po polisi …. Stalni sudski veštak, ortoped dr G. Š, kome je povereno veštačenje u ovoj pravnoj stvari je mišljenja da je ovde tužilja prilikom odigravanja predmetne saobraćajne nesreće zadobila povrede regije vrata, te je usled pomenute povrede trpela bolove jakog intenziteta oko dva sata, zatim je trpela bolove srednjeg intenziteta oko četiri dana, kao i bolove lakog intenziteta oko sedam dana, za vreme ozdravljenja. Po istom veštaku, tužilja za posledicu nije imala umanjenu OŽA. Stalni sudski veštak, neuropsihijatar dr C. U, kome je povereno veštačenje u ovoj pravnoj stvari je mišljenja da je tužilja prilikom odigravanja predmetne saobraćajne nesreće doživela intenzivan strah, kao afektivni odgovor organizma na situaciju u kojoj se tužilja našla i to u datom momentu primaran strah jakog intenziteta u trajanju od jednog do dva minuta, zatim sekundarni strah, koji predstavlja psihičku reakciju na neponovljenu situaciju, nakon kritičnog povređivanja i to jakog intenziteta u trajanju od oko osam sati, zatim sekundarni strah srednjeg intenziteta u trajanju od oko sedam dana, kao i strah slabog intenziteta u trajanju od oko deset dana. Po istom veštaku, doživljeni/pretrpljeni strah tužilje nije ostavio posledice na psihičkom planu, niti je doveo do umanjena OŽA tužilje.
Prvostepeni sud je imajući u vidu navedeno stanje, utvrdio da tužilja nema pravo na naknadu nematerijalne štete, koju zahteva od tuženog, iz razloga što u ovom konkretnom slučaju, tužilja iako je zadobila telesnu povredu u predmetnoj saobraćajnoj nesreći i to u regiji vrata, tužilja nakon saobraćajne nesreće nije pozvala nadležni državni organ da izvrši uviđaj, a što je bila u obavezi da učini po članu 168. Zakona o bezbednosti saobraćaja, već je samo sa štetnikom, osiguranikom ovde tuženog potpisala evropski izveštaj o saobraćajnoj nesreći, a u vezi sa materijalnom štetom na motornom vozilu tužilje, kao posledicom saobraćajne nesreće. U odnosu na utvrđeno i uz primenu odredaba čl. 168. i 172. Zakona o bezbednosti saobraćaja, prvostepeni sud je doneo pobijanu odluku kojom je odbio tužiljin zahtev u celosti.
Prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje ali je pogrešno primenio materijalno pravo, prilikom odlučivanja da li tužilja ima pravo na naknadu nematerijalne štete po određenim vidovima nematerijalne štete – pretrpljenim bolovima i doživljenom strahu od strane tužilje, kao posledicama predmetne saobraćajne nesreće, koja se, a što je nesporno među strankama dogodila. Neophodno je istaći da je članom 16. ZOO propisano da je svako dužan da se uzdrži od postupaka, kojim se drugom može prouzrokovati šteta. Po odredbi člana 940. stav 1. ZOO, osiguravač odgovara za štetu nastalu osiguranim slučajem, ukoliko tu štetu zahteva oštećeni. Po odredbi člana 941. stav 1. istog zakona, oštećeni može zahtevati naknadu štete direktno od osiguravača, koju je pretrpeo događajem za koji odgovara osiguranik. Iz svih navedenih razloga, nije od uticaja činjenica što tužilja nije pozvala nadležni organ – MUP. Usled pomenutog pobijana prvostepena presuda je morala biti preinačena primenom odredaba člana 394. stav 1. tačka 4. ZPP i to u delu, koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah od strane tužilje, dok je u preostalom delu, koji se odnosi na glavni zahtev tužiljinog potraživanja ista morala biti potvrđena primenom člana 390. istog zakona.
Ovaj sud nalazi da bi pravična novčana naknada tužilji za štetu koju je pretrpela u vidu fizičkih bolova i pretrpljenog straha bila naknada u određenom novčanom iznosu za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljeni strah. Tužilja nema prava na naknadu nematerijalne štete za umanjenje OŽA u potraživanom iznosu, a iz razloga što tužilja tu nematerijalnu štetu nije pretrpela odnosno ista tužilji nije prouzrokovana. Iz navedenih razloga, ožalbena prvostepena presuda je potvrđena i preinačena, primenom već navedenih odredaba čl. 390. i 394. stav 1. tačka 4. ZPP, kao i uz primenu odredaba člana 200. st. 1. i 2. ZOO, uz ovlašćenja iz člana 232. ZPP.
(Presuda Višeg suda u Beogradu, Gž 13351/18 od 31. 3. 2021)