Izreka rešenja u kojoj nije navedeno koji iznos zahteva za naknadu troškova se odbija 

Da odluka suda ne bi bila nerazumljiva, uprkos tome što sud odbija zahtev za nadoknadu troškova, on mora da precizno navede koji iznos je u pitanju.

I z  o b r a z l o ž e n j a:

Rešenjem Prekršajnog suda u Beogradu 14 Pr.  175908/16 od 22. 3. 2019. godine usvojen je zahtev branioca okrivljenog pravnog lica “I p” DOO sa sedištem u Beogradu i okrivljenog odgovornog lica u pravnom licu M. D. iz Beograda, K. S, advokata u Beogradu, podnet dana 15. 1. 2019. godine, na naknadu troškova na ime sastava pisane odbrane za dvoje okrivljenih od dana 13. 12. 2016. godine i to iznos od 25.500,00 + 50% za zastupanje drugog lica iznos od 12.750,00 dinara, što ukupno iznosi 38.250,00 dinara i za sastav obrazloženog podneska iznos od 12.750,00 dinara te je sud iste odobrio u iznosu od 51.000,00 dinara. Istim rešenjem određeno je da će se isplata izvršiti nakon pravnosnažnosti rešenja, a novčani iznos uplatiti na račun advokata K. S. u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.

Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio branilac okrivljenih zbog svih osnova propisanih zakonom te predlaže Prekršajnom apelacionom sudu, kao drugostepenom, da žalbu usvoji, ožalbeno rešenje preinači tako što će u celosti usvojiti zahtev za nadoknadu troškova postupka u iznosu od 76.500,00 dinara,  zajedno sa troškovima drugostepenog postupka za sastav ove žalbe, kao i troškove takse na žalbu. Branilac u žalbi ističe da je sud potpuno pogrešno u izreci i obrazloženju ožalbenog rešenja naveo da su okrivljeni preko punomoćnika dana 15. 1. 2019. godine sudu podneli zahtev za nadoknadu troškova postupka i to za sastav pisane odbrane ukupan iznos od 38.250,00 dinara – 25.500,00 sa uvećanjem od 50% za zastupanje drugog lica, kao i za sastav obrazloženog podneska iznos od 12.750,00 dinara, i to iz razloga što su okrivljeni dana 15. 1. 2019. godine u okviru obrazloženog podneska kojim su zahtevali obustavu vođenja postupka zbog nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, jasno i precizno naveli da na ime troškova postupka zahtevaju ukupan iznos od 76.500,00 dinara. Kao dokaz navode podnesak od 15. 1. 2019. godine koji se nalazi u spisima predmeta, kao i uvid u podnesak – urgenciju okrivljenih od 24. 4. 2019. godine. Potpuno je netačno da su okrivljeni u predmetnom podnesku zahtevali na ime sastava obrazloženog podneska od 15. 1. 2019. godine iznos od 12.750,00 dinara, a kako to sud netačno navodi u izreci i obrazloženju ožalbenog rešenja, već su na ime troškova sastava obrazloženog podneska od 15. 1. 2019. godine zahtevali od suda priznavanje troškova postupka u visini od 38.250,00 dinara – 25.500,00 sa uvećanjem od 50% za zastupanje drugog lica, sve u skladu sa AT. Dalje u žalbi branilac citira tarifni broj 9 kao i tarifni broj 12 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata te smatra da je zahtev za nadoknadu troškova u celosti osnovan.

Po mišljenju Prekršajnog apelacionog suda žalbom se osnovano ukazuje da je u izreci ožalbenog rešenja pogrešno navedeno za koji iznos troškova je podnet zahtev jer je uvidom u spise predmeta utvrđeno da je zahtev za naknadu troškova podnet  za iznos od 76.500,00 dinara te da su traženi troškovi za sastav troškovnika u iznosu od 38.250,00 dinara, a sud je ožalbenim rešenjem odlučio o naknadi troškova u iznosu od 51.000,00 dinara, dok o preostalom delu zahteva nije odlučio.