Naknada štete – lišenje slobode
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada štete – lišenje slobode
Pravo na naknadu štete ne pripada licu koje je svojim postupcima doprinelo lišenju slobode.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Rešenjem istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Ki 38/06 od 4. 8. 2006. godine tužilji je na osnovu člana 142. stav 2. tačka 1. ZKP određen pritvor radi obezbeđenja njenog prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Pritvor je određen jer tužilji nije mogao biti uručen poziv za saslušanje na adresi njenog prijavljenog prebivališta, na kojoj nije živela od 1993. godine, ali promenu svog prebivališta nije prijavila tako da nije bila dostupna sudu pred kojim je protiv nje pokrenut krivični postupak. Razlozi za određivanje pritvora bile su i druge okolnosti – da je krivično delo koje joj je bilo stavljeno na teret izvršila u okviru organizovane kriminalne grupe, težina krivičnog dela i visina zaprećene kazne. Istim rešenjem naređeno je izdavanje poternice. Optužnicom podignutom 11. 10. 2006. godine tužilji je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Tužilja je lišena slobode 6. 7. 2007. godine u Republici Severnoj Makedoniji i nalazila se u ekstradicionom pritvoru do 25. 12. 2007. godine, kada je izručena organima Republike Srbije. U pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu boravila je od 23. 5. 2008. godine do donošenja rešenja KP 11/06 kojim je pritvor ukinut zbog odluke suda da prihvati ponuđeno jemstvo u gotovom novcu i stavljanjem hipoteke na stanu u svojini tužiljine majke. Krivični postupak protiv tužilje obustavljen je pravnosnažnim rešenjem KI PO 63/10 od 22. 10. 2012. godine, zbog odustanka javnog tužioca od daljeg krivičnog gonjenja.
Prvostepeni sud je primenom člana 560. stav 1. u vezi člana 556. stav 1. Zakona o krivičnom postupku, važećeg u vreme određivanja pritvora, zaključio da tužilji pripada pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode, čiju visinu je odredio na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Po stanovištu tog suda, u ovom slučaju nema mesta primeni člana 560. stav 3. ZKP jer se legalni boravak tužilje u stranoj državi u dužem vremenskom periodu, u cilju trajnog nastanjenja, ne može okvalifikovati kao bekstvo od organa gonjenja niti ceniti kao njena namera da se krije i da bude nedostupna državnim organima.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, predviđeno članom 584. stav 1. ZKP, je ograničeno i ne pripada licima koja su svojim ponašanjem doprinela lišenju slobode. U konkretnom slučaju, tužilja nije bila dostupna sudu pred kojim je protiv nje pokrenut krivični postupak jer na adresi prijavljenog prebivališta nije živela, odjavu prebivališta zbog namere da trajno živi u inostranstvu nije izvršila, a o pokrenutom krivičnom postupku obaveštena je od strane advokata, rodbine i prijatelja.
Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda prihvata i revizijski sud. Odredbom člana 560. stav 1. tačka 1. Zakona o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, br. 70/01 68/02 i „Sl. glasnik RS“, br. 58/04 ..76/10) bilo je propisano da pravo na naknadu štete pripada licu koje je bilo u pritvoru a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka, ili je postupak obustavljen pravosnažnim rešenjem, ili je pravnosnažnom presudom oslobođeno optužbe ili je optužba odbijena. Tužilja spada u zakonsku kategoriju lica neosnovano lišenih slobode i načelno joj pripada pravo na naknadu štete, u smislu navedene odredbe i odredbe člana 14. istog zakona.
Međutim, stavom 3. navedenog člana propisano je da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Drugostepeni sud je u ovom sporu pravilno primenio član 560. stav 3. ZKP. Tužilja nije bila dostupna krivičnom sudu jer nije živela na prijavljenoj adresi svog prebivališta, svoj odlazak u inostranstvo i boravište nije prijavila, a nakon saznanja da se protiv nje vodi krivični postupak nije obavestila sud o mestu svog boravišta. U takvim okolnostim pravilan je zaključak da je tužilja bila u bekstvu i da se skrivala, odnosno da je svojim postupcima doprinela da joj se odredi pritvor i raspiše poternica na osnovu koje je i lišena slobode, zbog čega joj ne pripada pravo na naknadu tražene štete bez obzira na to što je krivični postupak protiv nje pravnosnažno obustavljen.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 15181/22 od 27. IV 2023)