Troškovi u situaciji kada je okrivljeni delimično osuđen

I z  o b r a z l o ž e n j a:

Prema stanju u spisima predmeta, prekršajni postupak koji je protiv okrivljenog vođen zbog prekršaja iz čl. 332. stav 1. tačka 77. i 332. stav 2. u vezi stava 1. tačka 9. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima okončan je presudom koja je postala pravosnažna dana 2. 7. 2017. godine, kojom je okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 77. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je osuđen i okrivljeni je obavezan da snosi troškove prekršajnog postupka. Istom presudom okrivljeni je oslobođen odgovornosti za prekršaj iz člana 331. stav 2. u vezi stava 1. tačka 9. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima na osnovu člana 250. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima i odlučeno je da troškovi u odnosu na ovaj prekršaj padaju na teret budžetskih sredstava suda shodno članu 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

 U zakonom propisanom roku branilac okrivljenog dostavio je prvostepenom sudu zahtev za naknadu troškova prekršajnog postupka i to na ime odbrane okrivljenog u iznosu od 27.000,00, na ime sastavljene žalbe protiv presude od 7. 2. 2017. godine u iznosu od 51.000,00 dinara kao i na ime ovog zahteva za naknadu troškova postupka u iznosu od 12.750,00 što ukupno iznosi 90.750,00 dinara.

Postupajući po ovako podnetom zahtevu prvostepeni sud je doneo rešenje dana 17. 10. 2017. godine, kojim je  odbio zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kao neosnovan na koje rešenje je branilac okrivljenog uložio žalbu koju je Prekršajni apelacioni sud usvojio, ukinuo navedeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak. U ponovnom prekršajnom postupku prvostepeni sud je postupao po nalogu Prekršajnog apelacionog suda, te doneo ožalbeno rešenje kojim je odbio zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova kao neosnovan. Po oceni ovog suda ovakva odluka prvostepenog suda je pravilna.

Neosnovan je žalbeni navod branioca okrivljenog da je prvostepeni sud pogrešio kada je odbio predmetni zahtev za naknadu troškova jer je pravosnažnom presudom Prekršajnog suda u Prokuplju 4 Pr. 894/17 od 21. 6. 2017. godine odlučeno da troškovi postupka u odnosu na prekršaj za koji je okrivljeni oslobođen odgovornosti padaju na teret budžetskih sredstava suda. Ovo iz razloga što je u konkretnom slučaju okrivljeni D. R. istom pravosnažnom presudom Prekršajnog suda u Prokuplju 4 Pr. br. 894/17 od 21. 6. 2017. godine oglašen i odgovornim i osuđen za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 77. Zakona o bezbednosti soabraćaja na putevima i istom presudom obavezan da plati troškove prekršajnog postupka u iznosu od 1.500,00 dinara. Dakle, istom presudom okrivljeni je za jedno prekršajno delo osuđen a za drugo prekršajno delo oslobođen. Članom 141. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret lica, koje je oglašeno odgovornim za prekršaj, a u konkretnom slučaju, okrivljeni je oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 77. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa samim tim i snosi troškove prekršajnog postupka. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je ožalbenim rešenjem odbio zahtev branioca za naknadu troškova kao neosnovan, a ovo iz razloga što su troškovi bili takvi da se oni ne mogu podeliti i da se ne mogu izdvojiti troškovi za prekršaj za koji je okrivljeni oslobođen odgovornosti. Navodi i pozivanje u žalbi da je prvostepeni sud pravosnažnom presudom od 21. 6. 2017. godine odlučio da za prekršaj za koji je okrivljeni oslobođen odgovornosti troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda, shodno članu 141. stav 2. Zakona o prekršajima su bez uticaja na drugačiju odluku suda, s obzirom na imperativnu odredbu člana 141. stav 1. Zakona o prekršajima i s obzirom na odredbu člana 140. stav 2. tačka 9. Zakona o prekršajima. Okrivljenom ne pripadaju troškovi bez obzira što je pravosnažnom presudom od 21. 6. 2017. godine odlučeno da troškovi postupka u odnosu na prekršaj za koji je okrivljeni oslobođen odgovornosti padaju na teret suda, jer sud ne može dati strankama pravo koje im po zakonu ne pripada imajući u vidu da se iz neprava ne može izvoditi pravo.