Probni rad
RADNO PRAVO
Probni rad
Probni rad u suštini predstavlja zasnivanje radnog odnosa pod odložnim uslovom ako zaposleni pokaže zadovoljavajuće rezultate radne sposobnosti u toku trajanja probnog rada u skladu sa aktom poslodavca, koji u postupku provere, odnosno ocene, sačinjava izveštaj o tome da li je zaposleni zadovoljio unapred propisane kriterijume.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 36. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, … 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) propisano je da se ugovorom o radu može ugovoriti probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu (stav 1); da probni rad može trajati najduže šest meseci (stav 2); da poslodavac ili zaposleni mogu za vreme probnog rada da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana i da je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu (stav 3) i da zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuću radnu i stručnu sposobnost prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu (stav 4).
Dakle, navedenim odredbama materijalnog prava predviđena je mogućnost ugovaranja probnog rada za poslove za koje poslodavac smatra da je neophodna prethodna provera znanja i sposobnosti. Probni rad u suštini predstavlja zasnivanje radnog odnosa pod odložnim uslovom tek ako zaposleni pokaže zadovoljavajuće rezultate radne sposobnosti u toku trajanja probnog rada u skladu sa aktom poslodavca, koji u postupku provere, odnosno ocene, sačinjava izveštaj o tome da li je zaposleni zadovoljio unapred propisane kriterijume. Činjenica je da shodno odredbi člana 8. stav 5. Pravilnika o radu tuženog ocenu rada zaposlenog daje rukovodilac sektora, odnosno neposredni rukovodilac, međutim, navedeni postupak ocene izvršen od strane poslodavca mora biti proverljiv, s obzirom na to da se u sudskom postupku ocene zakonitosti pojedinačnog akta kojim je odlučeno o prestanku radnog odnosa zaposlenog ceni čitav postupak koji je prethodio njegovom donošenju, i to ne samo sa formalnopravnog, već i sa materijalnopravnog stanovišta, jer zaposleni treba da zna da li su razlozi za otkaz ugovora o radu usledili iz subjektivnih ili objektivnih razloga, čime se omogućava i kontrola u pogledu pravilnosti primene odgovarajućeg materijalnog propisa. Navedeno podrazumeva obavezu poslodavca da ocenu radnih i stručnih sposobnosti zaposlenog vrši primenom prethodno propisanih kriterijuma i standarda, kako bi se mogla ispitati pravilnost i zakonitost tako izvršenog ocenjivanja i otklonila sumnja u prozivoljnost odlučivanja poslodavca o konkretnom pravu zaposlenog. S tim u vezi, tuženi je u obrazloženju osporenog rešenja, kao razlog njegovog donošenja, naveo da tužilac nije zadovoljio kriterijume i standarde poslodavca i nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za dalji nastavak rada kod tuženog, pri čemu tuženi poslodavac u konkretnom slučaju nije dokazao da je rezultate rada tužioca, za vreme trajanja ugovorenog probnog rada, ocenio primenom prethodno propisanih i jasno definisanih kriterijuma, te na bazi takve ocene doneo odluku o prestanku radnog odnosa tužioca, niti kakve to predviđene standarde tuženog tužilac nije zadovoljio tokom istog perioda, zbog čega je po oceni ovog suda, a suprotno žalbenim navodima, osporeno rešenje nezakonito. Ovo posebno kod činjenice što u osporenom pojedinačnom aktu poslodavac nije naveo da li je i koje kriterijume propisane aktom poslodavca primenio prilikom ocene rada tužioca tokom spornog perioda, i na koji način, a bio je dužan da navede sve okolnosti i činjenice iz kojih proizlazi osnovanost razloga za otkaz ugovora o radu, zbog čega isti nije dokazao osnovanost konkretno upotrebljenog otkaznog razloga. Između stranaka nije ugovoreno na koji način će se proveravati stručne i radne sposobnosti tužioca, a tuženi nije dokazao koje kriterijume i standarde tuženog tužilac nije ispunio u posmatranom periodu, pa su žalbeni navodi kojima se ukazuje na zakonitost pobijanog rešenja ocenjeni neosnovanim i bez uticaja na drugačije presuđenje u ovoj pravnoj stvari.
S obzirom na to da je osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužioca poništeno kao nezakonito, to je po oceni Apelacionog suda pravilno prvostepeni sud shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu odlučio i o zahtevu tužioca za vraćanje na rad, jer reintegracija zaposlenog u smislu navedene zakonske norme predstavlja upravo posledicu poništavanja odluke o prestanku radnog odnosa.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1. 2855/22 od 3. III 2023)