Preobražaj radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme

RADNO PRAVO

Preobražaj radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme

Kada tužilja posle povratka privremeno odsutnog zaposlenog koga je zamenjivala, nije nastavila rad kod poslodavca narednih pet dana, nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005… 95/2018) propisano je da se ugovor o radu može zaključiti za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Prema odredbi člana 37. stav 2. istog Zakona poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva na period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Odredbom stava 4. tačka 1. ovog člana zakona propisano je da izuzetno od stava 2. ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka.
U konkretnom slučaju, tužilja je tačno 24 meseca radila kod tuženog po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, zbog izvršenja određenog posla, a zatim je sa tuženim zaključivala ugovore o radu na određeno vreme radi zamene odsutnih radnika. U takvoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pravilan je zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za preobražaj radnog odnosa jer tužilja nije nastavila da radi kod tuženog najmanje pet dana nakon isteka dve godine od zasnivanja radnog odnosa zbog izvršenja određenog posla. Okolnost da je tužilja nakon proteka roka od 24 meseca nastavila da radi kod tuženog i to sve do 20. 5. 2020. godine, ne utiče na ispunjenost zakonskih uslova jer je tužilja dalji rad obavljala po drugom osnovu, radi zamene odsutnih zaposlenih, koji je svrstan kao rad koji se može obavljati izuzetno mimo zakonskog ograničenja od 24 meseca, odnosno trajanje takvog radnog odnosa određeno je do povratka odsutnog zaposlenog na rad, kada je u konkretnom slučaju i nastupio prestanak tužiljinog radnog odnosa što je i konstatovano rešenjem o prestanku radnog odnosa na određeno vreme. Shodno tome, s obzirom da tužilja posle povratka odsutnog zaposlenog koga je zamenjivala nije nastavila rad kod tuženog narednih pet dana, nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 37. Zakona o radu za preobražaj radnog odnosa. Ugovor o radu koji je zasnovan na određeno vreme prestao je po samom zakonu na osnovu odredbe člana 175. Zakona o radu, a rešenje o prestanku radnog odnosa ima samo deklarativni karakter, jer radni odnos na određeno vreme prestaje ex lege istekom vremena na koji je zasnovan.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 3709/22 od 2. III 2023)