Deoba zajedničke imovine stečene u braku
PORODIČNO PRAVO
Deoba zajedničke imovine stečene u braku
Kod deobe zajedničke imovine stečene u braku pretpostavlja se da su udeli supružnika jednaki, a veći udeo jednog od supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.I z o b r a z l o ž e n j a:
Deobom zajedničke imovine, u smislu Porodičnog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog
udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini, shodno odredbi člana 177. Porodičnog zakona. U smislu odredbe člana
180. stav 2. Porodičnog zakona, pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Veći udeo jednog
od supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od više faktora: ostvarenih prihoda, vođenja posla u domaćinstvu,
staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine, a
u odnosu na udeo preko 61/100 delova predmetnih nepokretnosti tužena nije pružila dokaze kako je pravilno zaključio
drugostepeni sud.
Naime, u odnosu na doprinos stranaka u sticanju imovine koja je predmet ovog spora, pravilno je utvrđena građevinska
vrednost objekata pre i nakon izvođenja građevinskih radova i pravilno je vrednovan doprinos tužioca i tužene u sticanju
zajedničke imovine, imajući u vidu zaradu koju su stranke ostvarivale u toku zajedničkog života. Parnične stranke su se
protivile izvođenju dokaza dopunskim veštačenjem u odnosu na celokupne prihode ostvarene radom po svim osnovama i
poklonima koje su dobijali. Revizijom se stoga neosnovano osporava zaključak drugostepenog suda da je tužilac dokazao
učešće u sticanju imovine u toku braka sa udelom od 39/100 delova i da je učešće tužene u sticanju imovine veće od
utvrđenog. Teret dokazivanja većeg udela u zajedničkoj imovini od pretpostavljenog udela od 1/2 je teret dokazivanja na
strankama, koje su u konkretnom slučaju odbile predlog da se izvrši veštačenje na okolnost njihovog udela kroz druge
vidove zarade i učinjenih poklona. Prema odredbi člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnik ima
pravo da stvar drži i da se njome koristi, a prema članu 15. stav 1. istog zakona suvlasnici imaju pravo da zajednički
upravljaju stvarima. Stoga je pravilno zaključio drugostepeni sud da u situaciji kada su stranke suvlasnici na
nepokretnostima, a među njima nije izvršena deoba, obe strane imaju pravo na sudržavinu navedenih nepokretnosti.
(Presuda Vrhovnog suda, Rev. 8013/22 od 20. IX 2023)