Tužba zbog povrede prava na žig
AUTORSKO PRAVO
Tužba zbog povrede prava na žig
Tužbu zbog povrede prava može podneti nosilac žiga, pod uslovom da je žig korišćen u neprekidnom vremenskom periodu od pet godina, računajući od dana registrovanja žiga, odnosno od dana kad je žig poslednji put korišćen.I z o b r a z l o ž e n j a:
Povredom prava se u smislu člana 72. Zakona o žigovima smatra svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane
bilo kod učesnika u prometu, u smislu čl. 38. i 43. stav 2. ovog zakona (stav 1), kao i podražavanje zaštićenog, odnosno
prijavljenog znaka (stav 2) ili dodavanje znaku reči tip, način po postupku i slično (stav 3). Tužbu zbog povrede prava,
prema članu 73. st. 1. i 3. Zakona o žigovima, može podneti nosilac žiga pod uslovom da je žig korišćen u smislu člana 64.
ovog zakona (ako nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije ozbiljno koristilo na domaćem tržištu
žig za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj žig odnosi, u neprekidnom vremenskom periodu od pet godina,
računajući od dana registrovanja žiga, odnosno od dana kad je žig poslednji put korišćen – član 64. stav 1. istog zakona).
Neosnovani su žalbeni navodi tuženih da tužilac nema osnov za postavljene zahteve jer nije koristio žigom zaštićeni znak u
smislu odredbe člana 64. Zakona o žigovima. Prvostepeni sud je spornu činjenicu korišćenja žigom zaštićenog znaka od
strane tužioca u smislu člana 64. stav 1. Zakona o žigovima, kao uslov ostvarenja prava na tužbu zbog povrede žiga, utvrdio
pravilnom primenom člana 7. stav 1, čl. 8. i 228. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da izvedeni dokazi – iskazi
parničnih stranaka i pisani dokazi – najave nastupa tužioca tokom 2011, 2012, 2014. i 2016. godine vode nesumnjivnom
zaključku da je tužilac – nosilac žiga isti koristio za obeležavanje usluga na koje se taj žig odnosi. Žalbom tuženog nisu
pruženi novi dokazi niti argumenti kojim bi zaključak prvostepenog suda bio doveden u sumnju, a na njegovu pravilnost nisu
od uticaja ni navodi žalbe tuženih da je isti zasnovan na lažnom iskazu tužioca, budući da i ostali dokazi nisu u suprotnosti,
već naprotiv, potvrđuju sadržinu iskaza tužioca, pa je pravilno prvostepeni sud svoju odluku o spornoj činjenici korišćenja
oznake “…” zasnovao i na tom dokazu.
U situaciji kada tokom prvostepnog postupka nije bilo sporno da su tuženi žigom zaštićenu oznaku “…” koristili prilikom
svojih nastupa i radi reklamiranja istih, jasno je da su povredili isključivo pravo tužioca jer su navedenu oznaku koristili bez
njegovog ovlašćenja, pa je pravilno prvostepeni sud radi zaštite povređenog prava u smislu odredbe člana 73a tač. 1, 2, 5. i
6. Zakona o žigovima utvrdio povredu prava od strane tuženih i usvojio zahtev tužioca za zabranu korišćenja registrovanim
žigom zaštićenog znaka bez ovlašćenja tužioca i zahtev za naknadu materijalne štete.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž4. 30/21 od 17. V 2023)