Sporazum o priznanju prekršaja
PREKRŠAJNO PRAVO
Sporazum o priznanju prekršaja
Sporazum o priznanju prekršaja mora da sadrži potpis branioca okrivljenog u situaciji kada je okrivljeni angažovao branioca koji je učestvovao u postupku sporazumevanja, ali ne mora da sadrži potpis branioca u situaciji kada okrivljeni nema branioca tokom postupka sklapanja sporazuma.I z o b r a z l o ž e n j a:
Iz spisa predmeta proizlazi da je u toku prekršajnog postupka sudu dostavljen sporazum o priznanju prekršaja od 14. 4. 2022. godine, zaključen između okrivljenog A. A. i ovlašćenog lica podnosioca zahteva B. B, da je navedeni sporazum potpisan od strane okrivljenog i ovlašćenog lica, da je prvostepeni prekršajni sud u toku prekršajnog postupka utvrdio da su se stekli uslovi iz člana 236. stav 1. Zakona o prekršajima, te je okrivljeni i oglašen odgovornim za prekršaj koji mu se stavlja na teret.
Članom 234. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da sporazum o priznanju treba da sadrži opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret; priznanje okrivljenog da je učinio prekršaj; sporazum o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama; izjavu ovlašćenog podnosioca o odustajanju od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju; sporazum o troškovima prekršajnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene prekršajem, o povraćaju predmeta prekršaja i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet; izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju i potpis stranaka i branioca.
Po nalaženju Vrhovnog suda, a imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, sporazum o priznanju prekršaja, shodno odredbi člana 234. stav 1. tačka 7) Zakona o prekršajima, mora da sadrži potpis branioca okrivljenog u situaciji kada je okrivljeni u ovoj fazi postupka, tj. pred ovlašćenim podnosiocima zahteva angažovao branioca koji je učestvovao u postupku sporazumevanja, shodno članu 233. Zakona o prekršajima, ali ne mora da sadrži potpis branioca u situaciji kada okrivljeni nema branioca tokom postupka sklapanja sporazuma.
U prilog ovakvog stava Vrhovnog suda, govori i odredba člana 236. Zakona o prekršajima, kojom je propisano da se odluka suda o sporazumu o priznanju dostavlja braniocu, samo ukoliko ga okrivljeni ima. Kako su, u konkretnom slučaju, u postupku sklapanja sporazuma učestvovali okrivljeni lično i ovlašćeno službeno lice, odnosno stranke, a branilac nije bio prisutan prilikom sklapanja sporazuma, to je jasno da predmetni sporazum nije morao ni da sadrži potpis branioca.
S obzirom na navedeno kao neosnovani se ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva kojima se ukazuje da sporazum o priznanju prekršaja nije zaključen u skladu sa odredbom člana 234. stav 1. tačka 7) Zakona o prekršajima, jer je potpisan samo od strane okrivljenog, a ne sadrži i potpis branioca okrivljenog kao obavezan element sporazuma.
(Presuda Vrhovnog suda, Kzz Pr. 32/23 od 10. X 2023)