Priznanje okrivljenog

KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO

Priznanje okrivljenog

Na samom priznanju okrivljenog koje je naknadno povučeno ne može se zasnivati sudska odluka.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Javni tužilac osporava odbranu okrivljenog Đ. koju je dao na glavnom pretresu, te smatra da je neprihvatljivo i to što je okrivljeni N. izmenio svoju odbranu u ovom krivičnom postupku.
Međutim, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu ovi žalbeni navodi su ocenjeni kao neosnovani, pre svega što se pravilno po nalaženju prvostepenog suda presuda ne može zasnivati samo na odbrani osuđenog N. koju je dao u policiji kada je priznao izvršenje krivičnog dela i kada je naveo da je opojnu drogu kupio od ovde okrivljenog Đ. Prvostepeni sud se pravilno rukovodio odredbom člana 88. ZKP i našao da se na samom priznanju, a koje je naknadno povučeno, ne može zasnivati osuđujuća odluka. I po nalaženju drugostepenog suda priznanje osuđenog N. nije potkrepljeno drugim izvedenim dokazima, s obzirom da okrivljeni Đ. negira izvršenje krivičnog dela, a da drugih dokaza u prilog tvrdnji javnog tužioca nije bilo. Naime, u toku postupka je određeno i DNK veštačenje, iz kog je na nesumnjiv način utvrđeno da na opojnoj drogi koja je oduzeta od okrivljenog N. nije bilo tragova okrivljenog Đ, što sve ide u prilog zaključku prvostepenog suda da okrivljeni Đ. N. nije izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, te da je odluka suda da okrivljenog oslobodi od optužbe usled nedostatka dokaza pravilna i na zakonu zasnovana.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 397/24 od 23. IV 2024)