Produžena povreda radne discipline

Svaki pojedinačni izostanak sa sastanka redakcije predstavlja posebnu radnju, a ne produženu, kao osnov za nepoštovanje radne discipline.

I z  o b r a z l o ž e n j a:

Neosnovani su navodi revizije tuženog da izostanci tužilje sa sastanaka održanih u decembru 2013. godine i 16. 1. 2014. godine, predstavljaju produženo delo u smislu radnopravnog disciplinskog prestupa u trajanju, te da rok zastarelosti od tri meseca za svaki izostanak tužilje počinje teći od poslednjeg njenog izostanka sa sastanka održanog 16. 1. 2014. godine, što bi značilo da, u konkretnom slučaju, nije protekao rok propisan odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu. Suprotno tim navodima revizije tužilje, pravilan je zaključak drugostepenog suda da svaki nedolazak na sastanak predstavlja posebnu radnju, kao osnov za nepoštovanje radne discipline i da je protekom subjektivnog roka od tri meseca propisanog odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu, nastupila zastarelost mogućnosti davanja otkaza tužilji, imajući u vidu da ona nije uredno pozvana na sastanak održan 16. 1. 2014. godine, pa u odnosu na taj sastanak ne postoji povreda radne discipline od strane tužilje. Zbog toga se revizijom tužene neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.