Izdržavanje dece
PORODIČNO PRAVO
Izdržavanje dece
Dužnik izdržavanja obavezan je da uloži napor radi ostvarivanja dodatnih sredstava osim zarade kako bi ispunio zakonsku obavezu izdržavanja deteta.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je otac tužilaca A. A. (rođena 2004. godine) i maloletnog B. B. (rođen 2006. godine). Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pirotu P2 354/17 od 17. 1. 2018. godine, donetom u brakorazvodnom sporu, oba tužioca su poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Istom presudom tuženi je obavezan da plaća izdržavanje za maloletnu A. A. u iznosu od 5.000,00 dinara mesečno i za maloletnog B. B. u iznosu od 4.000,00 dinara mesečno. Tužioci su tada bili učenici osnovne škole i za njihovo izdržavanje je mesečno bio potreban iznos od 11.000,00 dinara (za maloletnu A. A.), odnosno 9.000,00 dinara (za maloletnog B. B). Oba roditelja tužilaca bila su zdrava, radno sposobna i u radnom odnosu. Ostvarivala su redovne prihode – majka tužilaca u iznosu od oko 30.700,00 dinara i tuženi u iznosu od oko 23.600,00 dinara. Nijedno od njih se nije bavilo dodatnim poslovima. Tužioci su sa majkom živeli u kući njenih roditelja, a tuženi je takođe živeo u roditeljskoj kući.
U vreme kada je podneta tužba za izmenu visine izdržavanja (4. 3. 2022. godine) tužioci su pohađali srednju školu – tužilja A. A. u Nišu, a tužilac maloletni B. B. školu u istom gradu. Za njihovo izdržavanje sada je potreban iznos od 26.500,00 dinara (za tužilju A. A), odnosno 25.500,00 dinara (za maloletog tužioca B. B). Uslovi stanovanja tužilaca i tuženog nisu se izmenili u odnosu na vreme kada je doneta prethodna presuda. Majka tužilaca je zaposlena kod istog poslodavca. Njena zarada sada mesečno iznosi oko 39.000,00 dinara i opterećena je ratom kredita u iznosu od 14.935,57 dinara, uzetog radi poboljšanja uslova stanovanja – adaptacije potkrovlja roditeljske kuće kojim bi se obezbedile sobe za tužioce. Tuženi je u vreme podnošenja tužbe radio kod poslodavca koji mu je isplaćivao zaradu u iznosu od 41.980,99 dinara za februar 2022. godine, od 72.183.88 dinara za mart 2022. godine i od 72.410,18 dinara za april 2022. godine. Tuženi je u junu 2022. godine dao otkaz i odmah zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca koji mu isplaćuje zaradu u iznosu od oko 36.000,00.
Nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo kada su odlučili da izmene – povise visinu izdržavanja koju je tuženi dužan da plaća. Iz utvrđenih činjenica sledi da su se, u odnosu na vreme kada je doneta prethodna presuda, izmenile okolnosti bitne za odluku o visini izdržavanja, što opravdava izmenu njene visine u smislu člana 164. Porodičnog zakona. Stariji uzrast tužilaca i nastavak školovanja u srednjoj školi van mesta njihovog prebivališta znači povećanje troškova za zadovoljavanje njihovih najosnovnijih potreba. Primanja tuženog su skromna, ali je on obveznik zakonske obaveze izdržavanja maloletne dece i zato je dužan da uloži napore kako bi ostvario i dodatna sredstva osim zarade, iz kojih bi mogao ispuniti svoju obavezu izdržavanja.
Ograničenje visine izdržavanja predviđeno je članom 162. stav 2. Porodičnog zakona u slučaju kada se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja. Određena minimalna suma izdržavanja, na koju se revident poziva, ne primenjuje se na oba poverioca izdržavanja zajedno već svakog od njih posebno. Zato nisu prihvatljivi njegovi navodi o visini izdržavanja koje bi trebalo da plaća u ukupnom iznosu od 16.000,00 dinara, što je inače niže od iznosa izdržavanja dosuđenog pethodnom presudom. Tuženi nije dokazao da je njegova radna sposobnost umanjena, niti je dokazao da srednje škole koje tužioci pohađaju postoje i u mestu njihovog stanovanja.
(Presuda Vrhovnog suda, Rev 11375/23 od 11. V 2023)