Nepriznavanje troškova dolazaka branioca u sud

Rešenjem Prekršajnog suda u Vranju, Odeljenje u Vladičinom Hanu, II-7 PR. br. 2410/18 od 15. 10. 2019. godine, priznati su troškovi prekršajnog postupka okrivljenom  u iznosu od 146.070,00 dinara, i isti se imaju isplatiti iz budžetskih sredstava suda i odbijen je zahtev branioca okrivljenog za priznanje troškova postupka od priznatog iznosa iz stava 1. do zahtevanog iznosa od 211.280,00 dinara, ili za iznos od 65.210,00 dinara,  kao neosnovan.

Protiv ovog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio branilac okrivljenog, advokat S. I. iz Vranja, po punomoćju u spisima predmeta, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da drugostepeni sud pobijano rešenje preinači i okrivljenom prizna ukupno zatražene troškove u iznosu od 211.280 dinara uvećanih za sastav ove žalbe i 900 dinara na ime takse za žalbu. U žalbi se navodi da je sud neosnovano odbio zahtev za priznanje troškova koje je okrivljeni imao a koji su bili nužni i neophodni, koje je branilac opredelio u podnesku od 15. 7. 2019. godine u kome je specificiran iznos troškova na ime zastupanja od strane branioca kao i putni troškovi a koji se odnose na dolaske u selo Prekodolce za sačinjavanje fotografija, zatim za dolazak u Vladičin Han za predaju dokumentacije u Prekršajnom sudu za sudsko odlučivanje, zatim dolazak u V. Han za prijem poziva za saslušanje okrivljenog, zatim dolazak u Vranje u Prekršajni sud za prijem pismena, kao i za dolazak u V. Han za saslušanje okrivljenog. Dalje se navodi da prilikom uzimanja navoda o zaradi okrivljenog isti se izjasnio na te okolnosti pa je isti imao obavezu da za svaki dolazak u sud uzima slobodan dan jer je preraspoređen na poslove na severnom Koridoru, čime je gubio zaradu od 5.000 dinara odnosno bio prinuđen da uzima dan od godišnjeg odmora, te su neosnovani navodi suda da ti troškovi nisu bili neophodni.

Prekršajni apelacioni sud je razmotrio izjavljenu žalbu, pobijano rešenje i ostale  spise  predmeta  i  našao  da  je  žalba  branioca  okrivljenog  neosnovana,  a razmatrajući pobijano rešenje u smislu člana 272. Zakona o prekršajima našao da nije učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka, niti povreda materijalnog propisa o prekršaju, zbog kojih bi  rešenje moralo biti ukinuto.

Po oceni ovog suda žalbeni  navodi  branioca okrivljenog su neosnovani, deklarativne prirode i kao takvi nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj prekršajnoj stvari. Ovaj sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da okrivljenom ne pripadaju troškovi na ime troškova koji se odnose na dolaske u selo Prekodolce za sačinjavanje fotografija, zatim za dolazak u Vladičin Han za predaju dokumentacije u Prekršajnom sudu za sudsko odlučivanje, zatim dolazak u V. Han za prijem poziva za saslušanje okrivljenog, zatim dolazak u Vranje u Prekršajni sud za prijem pismena, kao i za dolazak u V. Han za saslušanje okrivljenog, o čemu je u obrazloženju pobijanog rešenja dao valjane i obrazložene razloge.

Sa svih iznetih razloga, a shodno članu 273. Zakona o prekršajima odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.