Ugovor o ortakluku

OBLIGACIONO PRAVO
Ugovor o ortakluku

Ortak koji je u ortakluk uložio samo rad ima pravo na deo dobiti ostvarene ortaklukom, ali nema pravo na udeo u glavnici, što znači da ne stiče pravo na imovini koja se stekne zajedničkim radom.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Ugovor o ortakluku regulisan je pravnim pravilima Srpskog građanskog zakonika (Paragraf 723-758) koji se primenjuje na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. 4. 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije (“Sl. glasnik SFRJ”, br. 86/46). Prema paragrafu 723 Zakonika, ugovor ortački biva onda, kada se dva ili više lica slože, da svoj trud, ili/i stvari svoje ulože na to, da korist, koja se otud dobije, među sobom dele. Ono što je uloženo u ortački posao, prema paragrafu 727 Zakonika, sačinjava glavnicu ortakluka i prinadleži svima zajednički. Što bi koji ortak izvan toga još imao, ono ne prinadleži ovamo, nego je njegovo sopstveno odeljeno dobro. Ortak koji ništa drugo ne bi dao u ortakluk osim truda svoga, on, prema paragrafu 728 Zakonika, ima pravo samo na dobitak, a ne na glavno. Prema paragrafu 739 Zakonika, pri deobi koristi ortačke najpre će se odbiti uloženi ulozi, posle troškovi i pretrpljene štete, pa što preteče, ono će biti dobitak. Glavno pripada svakom svoje, a dobitak će se deliti po meri uloga. Ako bi mesto dobitka štete bilo, onda – prema paragrafu 742 Zakonika – po meri uloga, kao i dobitak, pada šteta na sve ortake, a onaj pak koji nije uložio ništa, nego je radio, gubi trud svoj i radnju.
Na osnovu citiranih odredaba Srpskog građanskog zakonika, sledi da imovinu ortakluka predstavljaju ortački udeli, ali i novostvorena imovina – ona imovina koja je stečena u toku trajanja ortakluka. Celokupna ova imovina – dakle, ortački udeli i imovina stečena poslovanjem ortakluka čini glavnicu ortakluka. Ortak koji je u ortakluk uložio samo rad – ima pravo na deo dobiti ostvarene ortaklukom, ali nema pravo na udeo u glavnici, što znači da ne stiče pravo ni na imovini koja se stekne zajedničkim radom. Istupanjem ili prestankom ortakluka rađa se pravo ortaka na vraćanje ortačkog udela sa eventualnim dobitkom. Ortaci koji su u ortakluk uneli samo svoj rad, ne učestvuju u vraćanju uloga, ali nemaju ni obavezu prema trećima. Nakon namirenja dugova i vraćanja udela, ostatak imovine deli se između ortaka prema njihovim udelima u dobiti.
S obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da je među parničnim strankama ortakluk ugovoren radi ostvarenja dobiti sečom šume kupljene od V. V, da je od sredstava dobijenih prodajom drvne mase isplaćena kupoprodajna cena – ali samo u delu, te da je ostatak kupoprodajne cene isplaćen, pored ostalog i prodajom kamiona i traktora koji su takođe kupljeni od dobiti ostvarene eksploatacijom šume, to u smislu citiranih odredaba Srpskog građanskog zakonika – ova vozila predstavljaju imovinu ortakluka, a ne privatnu svojinu tuženog. Stoga je pravilno prvostepeni sud odbio protivtužbeni zahtev kojim je tražena isplata iznosa od po 2.000 evra na ime ove prodate mehanizacije. Osim toga, tuženi koji je u ortakluk uložio samo svoj rad nema prava na glavnicu, već samo na udeo u dobiti, zbog čega se žalbom tuženog neosnovnao pobija odluka prvostepenog suda u tom delu.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 1987/18 od 19. X 2022)