Tarifiranje preduzetih radnji kada je postupak u prekidu

I z  o b r a z l o ž e n j a:

Ožalbenim rešenjem odbijen je zahtev branioca okrivljenog V. Č. iz Beograda  advokata I. I. iz Beograda za naknadu troškova prekršajnog postupka  kao neosnovan i to u iznosu od 38.250,00 dinara u predmetu Prekršajnog suda u Beogradu, 49 Pr. 92135/19, koji je okončan rešenjem o obustavi postupka usled nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka.

Protiv ovog rešenja blagovremenu žalbu izjavio je branilac okrivljenog iz svih zakonskih razloga, navodeći da je sud dao obrazloženje da podnesak advokata nije bio nužan i da se ne može smatrati pismenom odbranom jer nije potpisan od strane okrivljenog, te da je takav stav suda suprotan članu 118. stav 4, čl. 119, 104. i 141. stav 2. i članu 203. ZOP. Smatra da se u podnesku nalaze i dokazni predlozi okrivljenog te da treba biti prihvaćen od strane suda. Dostava pisane odbrane od strane branioca okrivljenog predstavlja procesnu radnju odbrane okrivljenog koja je dozvoljena, zakonita i nužna u postupku i poziva se na odluku Prekršajnog apelacionog suda 9. Prž. 17117/17 od 5. 9. 2017. godine. Između ostalog poziva se na član 9. st. 1. i  2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata kojima je opredeljen iznos troškova onako kako je i branilac u zahtevu za naknadu troškova naveo. Smatra da je prvostepeni sud doneo nezakonitu odluku i predložio je da je ovaj sud preinači i okrivljenom dosudi uz istaknute troškove i iznos od 25.500,00 dinara koji iznos se odnosi na predmetnu žalbu.

Veće ovog suda razmotrilo je spise, te je u smislu člana 272. Zakona o prekršajima našlo da je žalba branioca okrivljenog neosnovana, a da je pravilno prvostepeni sud utvrdio činjenično stanje, da nije učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. Zakona o prekršajima.

Dana 8. 10. 2020. godine tokom postupka nadležni sudija Prekršajnog suda u Beogradu donosi rešenje kojim se prekida postupak, jer okrivljeni nije dostižan sudu.

Dana 10. 11. 2020. godine, branilac dostavlja podnesak naslovljen kao „obrazloženi podnesak“, koji po sadržini čini pismenu odbranu koju je i okrivljeni lično potpisao. U podnesku branilac predlaže da se saslušaju okrivljeni (bez obzira što je samoinicijativno dostavljena pisana odbrana) i svedoci na okolnosti izvršenja prekršaja. Niti jednom rečenicom branilac okrivljenog ne zahteva od suda da se donese rešenje kojim se nastavlja prekinuti postupak. Navodi prvostepenog suda da sud nije tražio dostavu pisane odbrane su pravilni. Ne mogu stranke u postupku određivati način saslušanja okrivljenog i izvođenja dokaza, već to čini sud. Uvidom u pozive koji su pre donošenja rešenja o prekidu postupka upućivani okrivljenom, jasno proizlazi činjenica da je prvostepeni sud našao da je okrivljenog nužno neposredno pred sudom ispitati. Stoga su navodi žalbe branioca neosnovani.

Po prijemu rešenja o obustavi prekršajnog postupka branilac dostavlja sudu zahtev za naknadu troškova okrivljenog u iznos od 38.250,00 dinara i neovereno punomoćje za prijem novca.

Članom 245. stav 1. Zakona o prekršajima propisno je da će sud rešenjem prekinuti postupak: 1) ako se ne zna boravište okrivljenog ili je on u bekstvu, ili inače nije dostupan državnim organima, ili se nalazi u inostranstvu na neodređeno vreme; 2) ako je kod okrivljenog nastupilo privremeno duševno oboljenje ili privremena duševna poremećenost. Član 245. stav 3. Zakona o prekršajima propisuje da će se prekinuti postupak nastaviti kad prestanu smetnje koje su izazvale prekid, a stav 4. istog člana da će se o prekidu i nastavljanju postupka obavestiti podnosilac zahteva, a u prekršajnom postupku iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja i oštećeni.

Dok je na snazi rešenje o prekidu postupka, tačnije do donošenja odluke o nastavljanju postupka, dokazi se ne mogu izvoditi, te su podnesci branioca bili samoinicijativni i podneti u cilju zloupotrebe procesnih prava. Dakle, branilac kao advokat, zna da se tokom prekida postupka ne mogu izvoditi dokazi i preduzimati dokazne radnje, pa je tako znao i da svi njegovi podnesci nemaju nikakvo dejstvo, posebno što niti jednim podneskom nije tražio od suda da se donese odluka o nastavljanju postupka.