Obaveza sportske organizacije da naknadi štetu koju pretrpi sportista koji nije osiguran

OBLIGACIONO PRAVO

Obaveza sportske organizacije da naknadi štetu koju pretrpi sportista koji nije osiguran

Zakonom o sportu je propisana dužnost sportske organizacije da zaključi ugovor o osiguranju svojih vrhunskih sportista od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja sportske aktivnosti, a nije propisana obaveza sportske organizacije koja nije zaključila ugovor o osiguranju da naknadi štetu koju pretrpi sportista koji nije osiguran.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Sud je zaključio da je tuženi odgovoran za nastalu štetu u smislu odredbe člana 19. stav 3. Zakona o sportu, s obzirom na to da tužioca, kao svog člana, nije osigurao od posledica nesrećnog slučaja, pa je obavezao tuženog da tužiocu isplati iznose navedene u izreci ožalbene presude, dok je preko tih iznosa, tužbeni zahtev odbio.
Nije osnovan stav prvostepenog suda, prema kojem se odgovornost tuženog zasniva na propustu tuženog da osigura tužioca, kao svog člana, od posledica nesrećnog slučaja, u smislu člana 19. stav 3. Zakona o sportu. Naime, stavom 1. citiranog člana propisana je dužnost sportske organizacije da zaključi ugovor o osiguranju svojih vrhunskih sportista od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja sportske aktivnosti, a na osnovu utvrđenog rangiranja sportista, dok je stavom 3. istog člana propisana obaveza sportske organizacije koja nije zaključila ugovor iz stava 1. ovog člana, da naknadi štetu koju pretrpi sportista koji nije osiguran.
Odredbom člana 3. stav 1. tačka 10. Zakona o sportu propisano je da je vrhunski sportista onaj sportista koji je na osnovu ostvarenih vrhunskih sportskih rezultata na sportskim takmičenjima rangiran, u skladu sa Nacionalnom kategorizacijom sportista, u kategoriju vrhunskih sportista. Kako je zakonska obaveza sportske organizacije da zaključi ugovor o osiguranju, ograničena na krug vrhunskih sportista, te kako iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizlazi da se u slučaju tužioca ne radi o ovoj kategoriji sportiste, to ne stoji zaključak prvostepenog suda o odgovornosti tuženog za štetu koju je pretrpeo tužilac, zbog propusta da sa njim zaključi ugovor o osiguranju od nesrećnog slučaja. Nema osnova za obavezu tuženog da naknadi tužiocu štetu koju je pretrpeo ni u utvrđenim okolnostima da je svaki klub trebalo da vodi računa o svojim članovima, svi učesnici trebalo je da budu osigurani i da imaju licencu, ili da popune formular sa izjavom da imaju osiguranje. Na osnovu tih činjenica tuženi, klub čiji je tužilac bio član, zbog toga što je dozvolio učešće tužioca u trci bez osiguranja, mogao bi eventualno da odgovara samo u visini onog iznosa za koji bi tužilac, da je osiguran, mogao da ostvari sumu osiguranja ili naknadu štete od osiguravača, što nije predmet tužbenog zahteva.
Imajući u vidu izneto, sud je preinačio ožalbenu odluku i odbio tužbeni zahtev, po odredbi člana 394. stav 1. tačka 4. ZPP-a.

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 5073/13 od 17. IV 2014)