Izdvajanje troškova postupka iz ukupnih troškova koje je okrivljeni dužan da naknadi
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Izdvajanje troškova postupka iz ukupnih troškova koje je okrivljeni dužan da naknadi
Izdvajanje troškova krivičnog postupka predviđeno je samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini, u svakom konkretnom slučaju.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođeno optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.
Dakle, navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini, u svakom konkretnom slučaju. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te da je sud u konkretnom slučaju na osnovu podataka u spisima predmeta, našao da se ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela za koje je zamenik javnog tužioca odustao od krivičnog gonjenja i to krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, iz razloga što je za sva tri krivična dela, koja su okrivljenom stavljena na teret (najpre krivična dela iz člana 246. stav 1. KZ i 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ a zatim i krivično delo iz člana 203. stav 1. KZ) vođen jedinstven krivični postupak i što se radi o troškovima na ime pristupa branioca radi saslušanja okrivljenog, ispitivanja svedoka kao i poseta okrivljenom u pritvoru, a koje sve radnje je branilac okrivljenog preduzimao u toku postupka, a odnose se na sva tri krivična dela, dakle radi se o jedinstvenoj odbrani, te se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je sud postupio suprotno odredbi člana 265. stav 1. ZKP.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 981/22 od 28. IX 2022)