Deoba zajedničke imovine supružnika

PORODIČNO PRAVO

Deoba zajedničke imovine supružnika

Sudska deoba zajedničke imovine supružnika može se vršiti samo na zahtev stranke, a ne po službenoj dužnosti od strane suda kada odlučuje u parnici po tužbi trećeg lica.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 180. stav 2. Porodičnog zakona o sudskoj deobi. Ovom odredbom, stav 1. propisano je da ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, da deobu iste vrši sud (sudska deoba). Stavom 2. je propisano: pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. To znači da deobu zajedničke imovine sprovodi sud u svim onim situacijama kada supružnici ne mogu da postignu sporazum. Pretpostavka je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, ali svaki od supružnika ima pravo da ovu pretpostavku obara i da dokazuje da je njegov udeo veći od udela drugog supružnika. To dalje upućuje na zaključak da se ovakva sudska deoba može vršiti samo na zahtev stranke a ne po službenoj dužnosti od strane suda kada odlučuje u parnici po tužbi trećeg lica, kao što se to osnovano ističe u reviziji tužilje.
Prema tome, kako je ovde reč o sporu za ništavost ugovora o poklonu u kojem se kao prethodno pravno pitanje pojavilo pitanje deobe zajedničke imovine supružnika koji nisu zaključili sporazum o deobi takve imovine, niti je pak reč o zakonskoj pretpostavci iz člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, to po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud nije mogao polazeći od pretpostavke o jednakim udelima u zajedničkoj imovini supružnika, na osnovu člana 180. stav 2. Porodičnog zakona, da sam tu zajedničku imovinu supružnika podeli tako što ju je iz režima zajedničke imovine pretvorio u režim susvojine sa (jednakim) suvlasničkim udelima u postupku koji nije postupak sudske deobe zajedničke imovine koju vrši sud u smislu stava 1. istog člana.
Po stanovištu ovoga suda, sada pokojni poklonodavac G. G. nije bio ovlašćen da besplatno prenese tuženoj svoj udeo na 1/2 prava svojine na poslovnom prostoru po osnovu zakonske pretpostavke o jednakim udelima jer je u vreme poklona ta nepokretnost bila u režimu zajedničke svojine supružnika, a deoba te zajedničke imovine nastale po osnovu sticanja u braku (bračna tekovina) nije bila izvršena sporazumno, zbog čega se ne može prihvatiti izloženo stanovište drugostepenog suda. Ukoliko ne postoji saglasnost supružnika za raspolaganje zajedničkom imovinom, u smislu člana 174. st. 1. i 3. Porodičnog zakona, onda je takvo raspolaganje ništavo u smislu člana 103. ZOO.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 3435/22 od 6. X 2022)