Situacija kada troškovi padaju na teret suda

Troškovi prekršajnog postupka padali bi na teret suda u slučaju oslobađajuće odluke isključivo u situaciji kada je okrivljeni oslobođen odgovornosti za radnju za koju se tereti a koja ne predstavlja prekršaj jer u takvoj situaciji ne bi postojala potreba da se postupak pokreće.

I z  o b r a z l o ž e n j a:

Prema članu 142. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da će se u odluci o troškovima navesti ko snosi troškove prekršajnog postupka, u kom iznosu i u kom roku je dužan da ih plati. Stavom 2. ovog člana je propisano, ako za utvrđivanje visine troškova nema dovoljno podataka, o troškovima će se odlučiti kada se ti podaci pribave. Stavom 3. istog člana propisano je da kada u presudi ili u rešenju nije odlučeno o troškovima postupka odlučiće se o tome nakon toga posebnim rešenjem na koje je dozvoljena žalba. Stavom 4. ovog člana je propisano da rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od 15 ni duži od 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke.

Na osnovu navedenih zakonskih odredbi, ovaj Sud nalazi da oštećeni, kao podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ima obavezu da naknadi troškove prekršajnog postupka, ako je prekršajni postupak obustavljen zbog odustanka oštećenog od podnetog zahteva ili je okrivljeni oslobođen odgovornosti usled neosnovanog zahteva, te troškove prekršajnog postupka snosi oštećeni.

Imajući u vidu ovako citirane odredbe Zakona o prekršajima pravilno je postupio prvostepeni sud kada je odbio kao neosnovan zahtev punomoćnika oštećene D. K. iz Beograda, advokata D. M. K. iz Beograda, za naknadu troškova prekršajnog postupka u predmetu 4 Pr. br. 634/22, za šta je u obrazloženju ožalbenog rešenja dao jasne i na zakonu zasnovane razloge. Time što je doveo do neosnovanog zahteva oštećeni je sam skrivio troškove postupka, pa je iste potrebno da snosi oštećeni, stoga nema pravo na troškove ni po nalaženju ovog Suda i pored činjenice što je u presudi kojom je okrivljeni Đ. N. iz Tučkova, oslobođen odgovornosti navedeno da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret suda shodno članu 141. stav 2. Zakona o prekršajima, imajući u vidu da je okrivljeni oslobođen odgovornosti usled neosnovanog zahteva, dok bi troškovi prekršajnog postupka padali na teret suda u slučaju oslobađajuće odluke isključivo u situaciji kada je okrivljeni oslobođen odgovornosti za radnju za koju se tereti a koja ne predstavlja prekršaj jer u takvoj situaciji ne bi postojala potreba da se postupak pokreće, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj, zbog čega je odlučeno da se ožalbeno rešenje potvrdi, a žalba punomoćnika oštećene sa napred datih razloga odbije kao neosnovana.