Uknjižba prava raspolaganja na nekretninama

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Uknjižba prava raspolaganja na nekretninama
Ne postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine kada je Kantonalni sud naveo detaljne i jasne razloge zbog kojih je u datim okolnostima konkretnog slučaja dozvoljena uknjižba prava raspolaganja na predmetnim nekretninama u korist predlagača, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Ustavni sud takođe smatra neophodnim podsjetiti da je pitanje uknjižbe prava vlasništva na nekretninama koje su u državnom vlasništvu Ustavni sud razmatrao u većem broju svojih odluka. Tako je u Odluci broj AP-1080/18 Ustavni sud zaključio da postoji kršenje ustavnog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine jer redovni sud nije razmotrio važno pitanje da li se u konkretnom slučaju radi o državnoj imovini u smislu Zakona o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“, br. 18/05, 29/06, 85/06, 32/07, 41/07, 74/07, 99/07, 58/08 i 22/22) i arbitrarno je primijenio materijalno pravo, smatrajući da Zakon o stvarnim pravima („Službene novine FBiH”, br. 66/13, 100/13, 32/19 i 94/20) kao lex posterior derogira Zakon o privremenoj zabrani raspolaganja (vidi, Ustavni sud, odluke o dopustivosti i meritumu broj AP-1080/18 od 28. januara 2020. godine, tačka 38, dostupna na www.ustavnisud.ba).
Nadalje, u Odluci broj AP-3317/17 od 27. februara 2019. godine, Ustavni sud je, postupajući po apelaciji Bosne i Hercegovine u predmetu koji se odnosio na postupak u kojem je na osnovu odluka opštinskog vijeća dopuštena uknjižba prava vlasništva s dijelom 1/1 u korist opštine na nekretninama za koje je utvrđeno da su u zemljišnim knjigama upisane kao državno vlasništvo, utvrdio da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine kada obrazloženje osporenih odluka ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine u vezi s primjenom odredaba čl. 42. i 43. Zakona o zemljišnim knjigama Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine FBiH“, br. 58/02, 19/03, 54/04, 32/19 i 94/20) u vezi s odredbama Zakona o građevinskom zemljištu (vidi i slične Odluke Ustavnog suda br. AP 176/18 od 23. aprila 2018. godine i AP-3316/17 od 13. februara 2019. godine, sve dostupne na www.ustavnisud.ba).
Međutim, za razliku od navedenih predmeta, u konkretnom slučaju je nesporno da je na predmetnim nekretninama prethodno bilo upisano pravo korištenja u korist preduzeća, koje je dalje preneseno u izvršnom postupku, kao i da donošenjem osporene odluke nije izmijenjen upis prava vlasništva (u A listu je ostalo upisano „državno vlasništvo“) nego samo pravo korištenja. Imajući u vidu navedeno, kao i zaključak Ustavnog suda da Kantonalni sud nije proizvoljno primijenio materijalno pravo u konkretnom slučaju, Ustavni sud smatra da se navedena praksa ne može primijeniti u konkretnom slučaju.
(Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, broj AP-3487/20 od 8. VI 2022)