Izuzeće sudije koji je učestvovao u donošenju odluke o pritvoru

KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Izuzeće sudije koji je učestvovao u donošenju odluke o pritvoru

Učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu, ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za izuzeće, zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije, koji ne obuhvataju navedenu procesnu ulogu sudije kao razlog za njegovo obavezno izuzeće. Međutim, u pojedinim situacijama višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju, predstavlja faktičko pitanje.
Kada je u pitanju učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru, radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti o čemu postoji bogata sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.
Suprotno navodima zahteva da je kod sudije S. K., koja je odlučivala o pritvoru protiv okrivljenog, a zatim u istom predmetu donela meritornu odluku o optužbi, stvoreno „predubeđenje“ o krivici okrivljenog i time narušena pretpostavka nerpistrasnosti te sudije, zbog čega je trebalo da bude izuzeta od sudijske dužnosti prilikom donošenja meritorne odluke u istom postupku, po nalaženju ovog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristranosti sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog. To proizlazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.
Naime, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući odluke vezano za pritvor, opravdava strah da nije nepristrasan; ono što je važno su opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30, Sainte – Marie protiv Francuske, stav 33, Nortier protiv Holandije stav 33). Kada odluke o produženju pritvora zahtevaju „vrlo visok stepen jasnoće“ u pogledu krivice okrivljenog, Evropski sud za ljudska prava je našao kako može izgledati da je nepristranost postupajućih sudija podložna sumnji te da se bojazan podnosioca zahteva u tom pogledu može smatrati objektivno opravdanom (Hauschildt protiv Danske, st. 49-52).
Po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće, zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.
(Presuda Vrhovnog suda, Kzz. 1041/23 od 10. X 2023)