Izdržavanje punoletnog deteta koje se redovno školuje

PORODIČNO PRAVO

Izdržavanje punoletnog deteta koje se redovno školuje

Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 155. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života. Kriterijumi za izdržavanje propisani su odredbom člana 160. istog zakona, tako što se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Članom 162. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da visina izdržavanja po pravilu ne može biti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjena za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
U konkretnom slučaju mogućnosti tužene koja mesečno ostvaruje manje prihode nisu ni približne mogućnostima drugog davaoca izdržavanja – oca, koji zarađuje obavljanjem … delatnosti i poljoprivrede, pa kako je drugostepeni sud utvrdio mesečne potrebe tužilje A. A. od 25.000,00 dinara, s obzirom da studira u Beogradu i ima veće troškove, a tužilje B. B. u iznosu od 15.000,00 dinara koji obuhvataju ishranu, higijenu, odeću i obuću, to je pravilno obavezao tuženu da doprinosi izdržavanju tužilje B. B. iznosom od 7.000,00 dinara, a tužilje A. A. iznosom od 9.000,00 dinara, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenog, a do traženog i to za tužilju B. B. u iznosu od 8.000,00 dinara mesečno, a za tužilju A. A. u iznosu od 11.000,00 dinara mesečno, odbio.
Suprotno navodima u reviziji drugostepeni sud je vodio računa o mogućnostima davaoca izdržavanja – tužene V. V. koja mesečno ostvaruje manje prihode, njeno zdravstveno stanje i mogućnosti da ostvari zaradu, kao i mesne prilike u kojima se nalazi. Tužena se stara i o izdržavanju mal. D. D. koji je njoj poveren na samostalno vršenje roditeljskog prava, a sa kojim živi u iznajmljenom stanu, zbog čega nije u mogućnosti da doprinosi iznosima većim od utvrđenih od strane drugostepenog suda. Mogućnosti tužene da stiče dodatnu zaradu su ograničene imajući u vidu njene bolesti, kako je to pravilno cenio i drugostepeni sud. Zbog toga se navodima revizije tužilja neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Visina dosuđenog izdržavanja u konkretnom slučaju adekvatno je odmerena prema potrebama tužilja učenika srednje škole i fakulteta i mogućnostima tužene koja ostvaruje daleko manje prihode od oca tužilja.
(Presuda Vrhovnog suda, Rev. 15253/23 od 13. VII 2023)