ŠALTER UREDNIKA 

ŠALTER UREDNIKA 

Dežurni urednik:
Predrag Trifunović

Pitanje:
Veće Osnovnog suda je u predmetu povodom prigovora izvršnog dužnika na rešenje o izvršenju u delu odluke o troškovima postupka zauzelo stav da je javni izvršitelj neosnovano utvrdio stvarni trošak, jer u spisima predmeta nema dokaza na okolnost visine navedenog troška odnosno da nema dokaza da je javni izvršitelj imao stvarni trošak u opredeljenom iznosu. Shodno tome, izvršnom dužniku su priznati troškovi na ime sastava prigovora koje je izvršni poverilac bio u obavezi da namiri. Da li izvršni poverilac ima pravo od javnog izvršitelja da potražuje štetu prouzrokovanu u vršenju javnih ovlašćenja u izvršnom postupku, odnosno da pred nadležnim sudom pokrene postupak naknade štete u visini troškova dosuđenih izvršnom dužniku?
Odgovor:
Javni izvršitelj odgovara za štetu koju učini nezakonitim ili nepravilnim radom član 498. ZIO stav 1. koji glasi: „Javni izvršitelj odgovara svojom celokupnom imovinom za štetu koju svojom krivicom prouzrokuje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja.”
Ako javni izvršitelj ne naknadi (regresira) novčanu sumu koju je izvršni poverilac isplatio dužniku zbog nepravilnog obračuna troškova poželjno je da se nastali spor reši mirnim putem (suprotno je loše za reputaciju i ugled javnog izvršitelja).
Ako pokušaj bude bezuspešan može se podneti direktna tužba. U pogledu krivice dovoljna je obična nepažnja.

Pitanje
Da li je izvršni poverilac u obavezi da javnom izvršitelju plati predujam za radnje koje je izvršitelj preduzeo tokom sprovođenja izvršenja, pre nekoliko godina ranije a nije tražio predujam pre preduzimanja radnje?
Odgovor:
Opisanu situaciju Javnoizvšilačka tarifa („Sl. glasnik RS“, br . 91/2014, … 36/2021) izričito ne reguliše ali je odgovor potvrdan.
Takav zaključak proizlazi iz člana 2. a naročita iz stava 5. člana 4. po kojoj se može doneti više zaključaka o predujmu u zavisnosti i od „drugih okolnosti“. Javni izvršitelj je nosilac ovlašćenja ali i preduzetnik koji plaća poreze i doprinose, pa propust da se odredi blagovremeno predujam, a preduzeta je radnja ne znači oprost duga, odnosno potraživanja zasnovanog na već obavljenom poslu. Svaki rad javnog izvršitelja mora biti plaćen u skladu sa pravilima navedenog podzakonskog akta. Visina zavisi od vrste i broja preduzetih radnji ne samo u prošlosti već prevashodno u budućnosti.

Pitanje
Kako da se zaštitimo od javnog izvršitelja koji nam fakturiše troškove ne zahtevajući od nas predlog za dalje vođenje postupka, pa troškovi višestruko prelaze glavnicu?
Odgovor
Kao što je stranka u parnici „gospodar spora“ tako je i poverilac „gospodar potraživanja“, pa nije dužan da plaća predujam posle nedvosmislene izjave da je namiren ili da odustaje od zahteva za dalje sprovođenje izvršenja.

Pitanje
Izvršni dužnik je platio glavni dug posle podnošenja predloga za izvršenje, a pre nego što je primio rešenje o izvršenju. Javni izvršitelj je doneo Rešenje o izvršenju kojim je obavezao izvršnog dužnika da plati troškove izvršnog postupka i (znajući da je plaćena glavnica) u troškove uvrstio i naknadu za uspešnost. Da li je osnovano obavezao izršnog dužnika da plati i naknadu za uspešnost?
Odgovor:
Odgovor na ovo pitanje sadržan u članu 15. stav 1. Javnoizvršiteljske tarife koja glasi: „Ako izvršni dužnik ispuni potraživanje posle podnošenja predloga za izvršenje, a pre nego što primi rešenje o izvrše-nju, javni izvršitelj nema pravo na naknadu za uspešnost sprovođenja izvršnog postupka.”
Pravilo je jasno i ne zahteva tumačenje. U opisanoj situacij javni izvršitelj nema pravo na naknadu za uspešnost.

Pitanje
Da li izvršni poverilac ima pravo da reklamira predračun/račun javnog izvršitelja za predujam troškova izvršenja?
Odgovor:
Iz člana 4. Javnoizvršiteljske tarife proizlazi da izvršni poverilac nema pravo reklamacije na visinu predujma. Nalog za uplatu predujma je dispozicija Javnog izvršitenja koji upravlja postupkom i poverilac ne može sa uspehom da prigovori visini predujma. Svakako argumentovano ukazivanje na grešku može biti od koristi, ali tu „reklamaciju“ javni izvršitelj može ali ne mora da uvaži. Poverilac je dužan da uplati predujam. Ako to ne učini izlaže se riziku da izvršni postupak bude obustavljen pa nepravilnost može da ističe u prigovoru na rešenje o obustavi. Iz stilizacije člana 148. ZIO. proizlazi da se zbog greške u nalogu ne može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju izvršenja.

Pitanje:
Ako izvršni poverilac ne plati predračun a izjavi reklamaciju na isti, da li javni izvršitelj ima pravo da obustavi izvršni postupak?
Odgovor:
Odgovor je dat u prethodnom pitanju. Dakle ako izvršni poverilac izjavi reklamaciju pa ne uplati predujam javni izvršitelj ima pravo da obustavi izvršni postupak.

Pitanje:
Na koji način JKP može da prinudno naplati komunalno stambene usluge od stranaca?
Odgovor
Stranac može biti stranka u postupku izvršenja (pravila iz člana 392-397. ZIO – Komunalne usluge). U skladu sa Zakonom o međunarodnom privatnom pravu pod uslovom reciprociteta.

Pitanje
Da li ima pravnog osnova da za usluge koje ne spadaju u red komunalnih usluga po odredbama Zakona o komunalnim delatnosima a naplata je ugovorena Ugovorom o nalogu, podnesemo predlog za izvršenje po odredbama ZIO koje se odnose na naplatu komunalnih usluga za potraživanje unazad tri godine? (U pitanju su komunalne i ugovorene usluge na računu objedinjene naplate.)
Odgovor
Komunalne usluge zastarevaju za jednu godinu po članu 378. ZOO. Sudska praksa privrednih sudova pravi razliku smatrajući da se rok od jedne godine odnosi isključivo na potraživanja prema fizičkim, a ne i prema pravnim licima. Ako se radi o fizičkom licu kao dužniku ne može se „ugovorom o nalogu“ suprotno zakonu produžiti jednogodišnji rok.

Pitanje
Da li javni izvršnitelj ima pravo na naknadu za uspešnost sprovođenja izvršenja u izvršnom postupku u kojem je određen prekid zbog smrti izvršnog dužnika a izvršni poverilac nije predložio nastavak postupka protiv naslednika?
Odgovor
Nagrada za uspešnost predstavlja potraživanje javnog izvršitelja koje nije realizovano zbog smrti dužnika. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (član 222. ZON)
Ako se naslednik odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove, pa nije dužan da izmiri potraživanje javnog izvršitelja. Javni izvršitelj kao poverilac može u roku od tri meseca od dana otvaranja nasleđa zahtevati da se zaostavština odvoji od imovine naslednika član 225. stav 1. ZON.