Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica

UPRAVNO PRAVO

Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica

Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik i korisnik penzije, kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti utvrđena potreba za pomoći i negom za obavljanje radnji radi zadovljavanja osnovnih životnih potreba.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 41a. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, ima osiguranik i korisnik penzije, kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti utvrđena potreba za pomoći i negom za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.
Odredbom člana 93. istog zakona, propisano je, da kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, potrebe za pomoći i negom drugog lica, uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad, i nesposobnosti za samostalan život i rad, fond rešenjem utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način rada uređuje opštim aktom fonda.
Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica iz stava 1. ovog člana koje je nepokretno, ili koje zbog težine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači i da održava osnovnu ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i kod lica koje postiže vid sa korekcijom do 0,05.
U smislu člana 9. Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (“Sl. glasnik RS”, br. 58/19, 66/21), Organ veštačenja u nalazu, mišljenju i oceni svoja zapažanja i nalaze navodi precizno i objektivno (stav 1). Nalaz, mišljenje i ocena mora biti jasan, potpun, obrazložen i stručno zasnovan (stav 2).
Tuženi organ je pravilno utvrdio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za pomoći i negom drugog lica i da su navedena veštačenja dovoljno medicinski dokumentovana i obrazložena i mogu poslužiti kao dokaz u smislu odredbe člana 116. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, pa shodno navedenom prema stanovištu tuženog organa, prvostepeni organ nije povredio zakon na štetu tužilje i pravilno je zaključio da tužilja ne ispunjava uslove za priznavanje prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, shodno citiranim odredbama zakona.
Kako u konkretnom slučaju od strane ovlašćenog organa kod tužilje nije utvrđena potreba za pomoći i negom drugog lica, u smislu navedenih odredbi, to je po oceni suda, pravilno odlučio tuženi organ kada je odbio žalbu tužilje, nalazeći da je prvostepeno rešenje kojim je odbijen zahtev tužilje za priznavanje prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica od 21. 12. 2020. godine, doneto u postupku u kome nije bilo povrede pravila postupanja, na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, uz pravilnu primenu materijalnog prava, a za koju odluku je tuženi dao razloge koje kao dovoljne i na zakonu zasnovane prihvata i ovaj sud.
(Presuda Upravnog suda, U. 16998/21 od 9. IX 2022)