Gubitak prava iz obaveznog osiguranja od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Gubitak prava iz obaveznog osiguranja od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima
Osiguranik gubi prava iz obaveznog osiguranja od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, ako je u trenutku saobraćajne nezgode bio pod uticajem alkohola, iznad odobrene granice.I z o b r a z l o ž e n j a:
Odlučujući o tužbenom zahtjevu prvostepeni sud je isti u cjelosti usvojio na način kako je to bliže predstavljeno izrekom pobijane presude, a s obzirom na utvrđenje da je tuženi prouzrokovao štetu dok je bio u alkoholisanom stanju, čime je izgubio prava iz osiguranja, te da je tužilac isplatio 50% materijalne štete, nematerijalne štete, zakonske kamate i troškova postupka oštećenom, a ovo saglasno odredbi člana 1036. Zakona o obligacionim odnosima i člana 31. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Nasuprot žalbenim navodima tuženog, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je odlučio na navedeni način, dajući za svoju odluku jasne i valjane razloge koje prihvata ovaj sud i na iste upućuje žalioca.
Naime, kako to pravilno cijeni prvostepeni sud, osnov postavljenog tužbenog zahtjeva proizlazi iz člana 31. stav 1. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, kojim je predviđeno da društvo za osiguranje koje je isplatilo štetu oštećenom licu prouzrokovanu u slučajevima iz stava 1. ovog člana (između ostalog prouzrokovanu zbog upotrebe motornog vozila od strane lica koje je upravljalo vozilom pod uticajem alkohola iznad odobrene granice), što je u konkretnom slučaj, ima pravo da od lica koje je odgovorno za štetu naknadi cjelokupno isplaćeni iznos štete, kamatu i pripadajuće troškove, kao i člana 1036. stav 1. ZOO-a, kojim je propisano da isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osiguravača po samom zakonu do visine isplaćene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za štetu.
Uslovi osiguravajućih organizacija čine sastavni dio polise osiguranja, pa shodno tome osiguranik koji prihvati da potpiše polisu, istovremeno prihvata i Uslove osiguranja, kao što je to slučaj u ovoj pravnoj stvari. Uslovima za osiguranje vlasnika, odnosno korisnika motornih i priključnih vozila od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima predviđeno je da osiguranik gubi prava iz osiguranja, ako je u trenutku saobraćajne nezgode bio pod uticajem alkohola, što je u konkretnom slučaj. U slučaju alkoholisanosti vozača iznad 0,3 promila pretpostavlja se da je alkohol uzrok saobraćajne nezgode kojom je prouzrokovana šteta, dok se suprotno ne dokaže. Teret dokazivanja odsutnosti uzročne veze između alkoholisanosti vozača, u konkretnom slučaju tuženog, i prouzrokovane štete, leži na vozaču, odnosno tuženom, jer je nepostojanje uzročne veze činjenica koja ide njemu u prilog, a s obzirom da isti tokom postupka nije dokazao da ne postoji uzročna veza između alkoholisanosti i predmetne saobraćajne nezgode, to je po nalaženju ovog suda pravilno postupio prvostepeni sud kada je usvojio regresni zahtjev tužioca.
(Presuda Višeg suda u Podgorici, Gž. 5158/23 od 26. III 2024)