MARGARI PROTIV GRČKE

MARGARI PROTIV GRČKE
Predstavka br. 36705/16
20. 6. 2023. godine

Podnositeljica predstavke je Eleni Margari, grčka državljanka.
Gospođa Margari je 2015. godine uhapšena u vezi sa krivičnim delima vezanim za prevaru i falsifikovanje. Slučaj se odnosi na odobrenje javnog tužioca prvostepenog suda u Atini da se objave fotografije i lični podaci sedmoro optuženih – uključujući gospođu Margari – u štampi i na internetu šest meseci nakon podizanja optužnice.
Pozivajući se na član 8. (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i član 13. (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije, gđa Margari se žali na objavljivanje njene fotografije i ličnih podataka u štampi nakon što je optužena.
Evropski sud je, između ostalog, istakao da iako obaveza da se pribavi pristanak optuženog pre objavljivanja njegove ili njene fotografije i optužbi s kojima se suočava može biti u suprotnosti sa svrhom zakona, podnositeljka predstavke je trebalo da budei obaveštena pre objavljivanja njene fotografije i detalja o nerešenim krivičnim prijavama, budući da činjenica da je predmet krivičnog postupka nije umanjila obim šire zaštite njenog privatnog života koju je uživala kao „obična osoba“. Evropski sud je dalje istakao da podnositeljka predstavke nije imala pravo žalbe na nalog tužioca za objavljivanje njene fotografije i ličnih podataka. Sud je takođe uzeo u obzir argument podnositeljke predstavke da je optužena samo za lakši a ne za teži oblik krivičnog dela pridruživanja kriminalnoj organizaciji. Dok su u nalogu tužioca dovoljno jasno opisana tačna krivična djela za koja je podnositeljka predstavke optužena, u policijskom saopštenju nije napravljena razlika među optuženima. Evropski sud je istakao da je od najveće važnosti da kada se objavljuju osetljivi podaci u kontekstu krivičnog postupka ili u kontekstu istrage krivičnih dela, da ti podaci tačno odražavaju situaciju i optužbe koje se vode protiv optuženog, imajući u vidu i poštovanje pretpostavke nevinosti. Sud je zaključio da mešanje u pravo podnositeljke predstavke na poštovanje njenog privatnog života izazvano nalogom tužioca i saopštenjem policije nije bilo dovoljno opravdano u konkretnim okolnostima slučaja i, bez obzira na polje slobodne procene nacionalnog suda, u takvim stvarima bilo je nesrazmerno legitimnim ciljevima kojima se težilo. Shodno tome, došlo je do povrede člana 8. Konvencije.