NAUMENKO I SIA RIX SHIPPING PROTIV LETONIJE

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

NAUMENKO I SIA RIX SHIPPING PROTIV LETONIJE
(Predstavka br. 50805/14)
23. 6. 2022.

Aplikanti su SIA RIX Shipping, društvo sa ograničenom odgovornošću sa sedištem u Letoniji, i njen vlasnik, Andrej Naumenko, ruski državljanin rođen 1973. godine koji živi u Rigi.
Predmet se odnosi na raciju u ranim jutarnjim satima 28. januara 2014. godine u poslovnim prostorijama kompanije aplikanta i zaplenu velikog broja dokumenata i elektronskih datoteka. Sudija Okružnog suda grada Rige Vidzeme odobrio je zahtev za izvođenje nenajavljene operacije u kontekstu istrage protiv Nacionalne asocijacije letonskh brodskih posrednika i brodskih agenata (“NALSA”) zbog sumnje da je prekršila zakon o konkurenciji. Antimonopolsko telo je naknadno kaznilo NALSA-u zbog postavljanja minimalne ili fiksne cene za svoje članove za usluge koje pružaju brodski agenti.
Pozivajući se na član 8. (pravo na poštovanje doma i prepiske), aplikanti navode da su pretres i zaplena bili nezakoniti i neproporcionalni i da su uspostavljene proceduralne garancije bile nedovoljne.
Evropski sud je, između ostalog, istakao da uzimajući u obzir činjenicu da prvi aplikant nije u dovoljnoj meri pokazao da je bio lično i direktno pogođen bilo radnjom koju je antimonopolsko telo sprovelo u poslovnim prostorijama drugog aplikanta ili sudskom revizijom koju je izvršio predsednik Okružnog suda, nalazi da nije bilo mešanja u njegova prava prema članu 8. Konvencije. To, međutim, ne bi trebalo sprečiti Sud da u svojoj široj oceni osnovanosti aplikacije uzme u obzir interes drugog aplikanta da zaštiti svoje “službenike”, “zaposlene” i “druga lica” s obzirom na širok opseg sudskog ovlašćenja u ovom slučaju. Pritužba prvog aplikanta je nespojiva ratione personae sa odredbama Konvencije u smislu člana 35. stav 3. (a) te je odbačena.
U pogledu drugog aplikanta Evropski sud je, između ostalog, istakao da je u ovom slučaju, sudija Okružnog suda pregledao materijal predmeta koji mu je predočen i da je smatrao da su procesne radnje u odnosu na drugog aplikanta bile neophodne. Štaviše, uspostavljene su i primenjene dovoljne proceduralne garancije za protivtežu širokoj diskreciji koja je data službenicima Antimonopolskog tela u odnosu na drugog aplikanta. Antimonopolsko telo je bilo u mogućnosti da razgraniči širok obim operacije na ono što je bilo neophodno u specifičnim okolnostima ovog slučaja. Iako je tokom operacije zaplenjena velika količina dokumenata i elektronskih dosijea, oni su pročišćeni kako bi se razrešila zabrinutost drugog aplikanta da se osigura da se zaplene samo dokumenti koji se odnose na to. Drugi aplikant nije potkrepio u kojoj meri su, ako su uopšte, zaplenjeni dokumenti ili elektronski podaci koji nisu u vezi sa poslom. Konačno, drugi aplikant je bio u mogućnosti da dobije sudsko preispitivanje od predsednika Okružnog suda. S obzirom na polje slobodne procene ostavljeno vlastima osporeno mešanje u prava drugog aplikanta bilo je srazmerno cilju kojem se težilo. Dakle, nije došlo do povrede člana 8. Konvencije.