MAROSLAVAC PROTIV HRVATSKE
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
MAROSLAVAC PROTIV HRVATSKE
(Predstavka broj 64806/16)
13. 2. 2024.
Podnositeljka je 2001. godine kupila poslovni prostor po ceni od otprilike 360.000 evra te je u razdoblju od 2001. do 2006. godine isti knjižila kao odbitak poreza na dobit, ali po znatno većoj vrednosti. U junu 2007. godine poreske vlasti započele su poreski inspekcijski nadzor poslovanja podnositeljke za razdoblje od 2003. do 2006. godine. Tokom tog postupka utvrđeno je da je podnositeljka kroz revalorizaciju (povećanje) vrednosti poslovnog prostora i amortizaciju u poreskoj prijavi prikazala manju dobit za 2001, 2002. i 2003. godinu, što je protivno domaćem pravu. Stoga je prijavljene iznose poreza na dobit za 2003. godinu trebalo povećati za 1.4 milion kuna.
Tokom postupaka pred domaćim telima, podnositeljka je tvrdila da je poreski nadzor, koji je formalno sproveden za 2003. godinu (u odnosu na koju nije nastupila zastara), zapravo proširen i na 2001. i 2002. godinu iako je u odnosu na te godine nastupila zastara, ali su ti prigovori odbijeni.
Podnositeljka je pred Evropskim sudom prigovarala da joj je nalaganjem da plati zastarele poreske obaveze povređeno pravo na mirno uživanje vlasništva, da domaća tela nisu dosledno razmotrila njene prigovore te da primena domaćeg prava nije bila predvidljiva.
Odlučujući o tom prigovoru, Evropski sud je prvo naglasio da države imaju široku slobodu prosuđivanja u pogledu obračuna poreskih obaveza. Zatim je ocenio da je poreski nadzor bio sproveden zakonito jer je proširenje nadzora imalo uporište u Opštem poreskom zakonu te Uputstvima o sastavljanju i podnošenju poreske prijave poreza na dobit, koje su bile javno objavljene na Internet stranici Poreske uprave. Nadalje, Evropski sud je prihvatio tvrdnje zastupnice Republike Hrvatske pred tim Sudom da je mogućnost proširenja poreskog nadzora trebala biti predvidljiva podnositeljki, koja je javna beležnica, a ujedno je koristila i usluge profesionalnog knjigovodstva, te da je podnositeljka mogla istaći prigovor protiv proširenja poreskog nadzora. Međutim, ona to nije učinila već je dostavila informacije za 2001. i 2002. godinu.
Nadalje, Evropski sud je ocenio da podnositeljka nije dokazala da je naplata tog poreza ugrozila njenu egzistenciju ili poslovanje njene javnobeležničke kancelarije, pa joj nije nametnut prekomeran individualni teret.
Konačno, Evropski sud je ocenio da je podnositeljka zahteva imala na raspolaganju pravna sredstva kojima je mogla osporiti nametnute iznose te da nema naznaka da je postupanje i odlučivanje u njenom predmetu bilo proizvoljno ili očigledno pogrešno.