Ugovor o osiguranju
OBLIGACIONO PRAVO
Ugovor o osiguranju
Obaveza plaćanja premije kod ugovora o osiguranju nije uslovljena nastupanjem osiguranog slučaja i osiguranik je dužan da je plati čak i ako se osigurani slučaj ne dogodi.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Po odredbi iz člana 897. ZOO, ugovorom o osiguranju se obavezuje osiguranik da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje, a organizacija se obavezuje da ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili trećem licu naknadu, ugovorenu svotu ili da učini nešto drugo. Osigurani slučaj po odredbi iz člana 898. ZOO mora da bude budući, neizvestan i nezavisan od isključive volje ugovornih strana. Ugovarač osiguranja (osiguranik) dužan je da plati premiju osiguranja u ugovorenim rokovima po članu 912. ZOO, a posledice neplaćanja premije na ugovor o osiguranju su regulisane odredbom iz člana 913. ZOO.
Po odredbi iz člana 913. stav 2. ZOO, ako je ugovoreno da se premija plaća posle zaključenja ugovora, obaveza osiguravača da isplati naknadu ili ugovorenu svotu počinje od dana određenog u ugovoru kao dan početka osiguranja. Po odredbi iz člana 913. st. 3. i 4. ZOO ako premija koja je dospela posle zaključenja ugovora ne bude plaćena od dospelosti, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu po isteku roka od 30 dana od kada je ugovaraču osiguranja uručeno preporučeno pismo sa obaveštenjem od dospelosti premije, ali taj rok ne može da istekne pre proteka 30 dana od dospelosti premije. Ugovor u svakom slučaju po samom zakonu prestaje ako premija ne bude plaćena u roku od godinu dana od dospelosti.
Iz ovog sledi da obaveza plaćanja premije nije uslovljena nastupanjem osiguranog slučaja i da je osiguranik dužan da je plati čak i ako se osigurani slučaj ne dogodi. Pravilo istovremenog ispunjenja dvostrano obaveznih ugovora iz člana 122. ZOO ne može da se primeni na ugovore o osiguranju jer po odredbi iz člana 897. ZOO osiguranik plaća premiju da bi organizacija za osiguranje prihvatila rizik da u slučaju nastupanja osiguranog slučaja isplati naknadu ili ugovorenu svotu. Isplata naknade zavisi od nastupanja osiguranog slučaja u periodu osiguranja kao buduće neizvesne okolnosti i po prirodi stvari ne može da bude istovremena sa obavezom plaćanja premije.
Tužilac nije odbio isplatu naknade štete zbog neplaćanja premije, već zbog toga što na osnovu uzoraka koje je tuženi ostavio nije mogao da utvrdi da li je na tuženikovim usevima nastala šteta od grada. Opštim uslovima osiguranja je regulisano ponašanje kada usev mora da se ukloni pre procene, a neodgovarajući uzorak, ili neblagovremena procena nisu bili smetnja da tuženi ukoliko je smatrao da je zahtev za naknadu štete neosnovano odbijen podnese tužbu za naknadu štete i da u toj parnici, svim dokaznim sredstvima dokazuje da je u periodu osiguranja pretrpeo štetu od osiguranog rizika. Prvostepeni sud nije imao potrebe da ispituje da li je nastupila obaveza tužioca da tuženiku plati štetu i da li je zahtev za naknadu neosnovano odbijen ili nije, jer obaveza naknade štete ni ugovorom ni opštim uslovima osiguranja nije uslovljena prethodnom isplatom druge rate premije.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 175/25 od 15. V 2025)