Mitrevska protiv Severne Makedonije i Potčasov protiv Rusije
POVREDA ČLANA 8. EVROPSKE KONVENCIJE (PRAVO NA POŠTOVANJE PRIVATNOG
I PORODIČNOG ŽIVOTA)
Mitrevska protiv Severne Makedonije
Predstavka broj 20949/21
14. 5. 2024. godine
Podnositeljka predstavke je Mirjana Mitrevska, državljanka Severne Makedonije. Usvojena je kao dete.
Gospođa Mitrevska je 2017. podnela dva zahteva socijalnoj službi u Skoplju tražeći informacije o njenom usvajanju. Tvrdila je da joj je dijagnostikovan depresivni anksiozni poremećaj i poremećaj govora te da su njeni lekari, kako bi videli da li je to stanje nasledno, tražili informacije o istoriji bolesti njene porodice. Takođe je tvrdila da su te informacije bile neophodne „za utvrđivanje slike njene istorije, razvoja i ranog detinjstva”.
Isti je zahtev uputila i Komisiji za usvajanje Ministarstva rada i socijalne politike („Komisija”). I socijalna služba i Komisija naknadno su joj rekli da nije moguće deliti podatke o obavljenim usvojenjima poput njenog jer su oni u skladu sa porodičnim zakonom bili kategorizovani kao službena tajna.
Tužba koju je podnela upravnim sudovima odbijena je 2020. godine po istom osnovu.
Pozivajući se na član 8. (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), podnositeljka predstavke ističe da nije mogla dobiti informacije o svom usvojenju. Tvrdila je da vlasti nisu pokušale uspostaviti ravnotežu između njenog interesa da sazna svoje poreklo, naročito zbog svog zdravlja, i prava njene biološke majke da zadrži informacije o sebi.
Evropski sud je naglasio osetljivost predmetnog pitanja i nije potcenio učinak otkrivanja informacija o usvojenju na sve one kojih se to tiče. Međutim, utvrdilo je da su vlasti odbile zahtev gospođe Mitrevske za informacije o njenom poreklu oslanjajući se samo na relevantno nacionalno pravo, koje sva posvojenja kategorizuje kao „službena tajna”, bez balansiranja suprotstavljenih interesa koji su u igri. To balansiranje treba obuhvatiti vaganje interesa usvojenog deteta da zna informacije od ključne važnosti za njegov ili njen lični život u odnosu na opšti interes, odnosno očekivanja bioloških majki da informacije o njima ne budu objavljene.
Potčasov protiv Rusije
Predstavka broj 33696/19
13. 2. 2024. godine
Podnosilac predstavke je Anton Valerijevič Potčasov, ruski državljanin.
Gospodin Potčasov je bio korisnik Telegrama, aplikacije za razmenu poruka koju je Rusija označila kao „Internet organizator komunikacija” (organizator rasprostraneni˙ informacii v seti Internet). Stoga je po zakonu bio obavezan da čuva sve komunikacijske podatke u trajanju od godinu dana i sadržaj svih komunikacija u trajanju od šest mjeseci i da ih dostavi organima za sprovođenje zakona ili službama bezbednosti u okolnostima određenim zakonom, zajedno sa informacijama potrebnim za dešifrovanje elektronskih poruka ako su šifrovane.
Pozivajući se na član 8. (pravo na poštovanje prepiske) i član 13. (pravo na delotvoran pravni lek), g. Potčasov se žali na zakonske odredbe za pohranjivanje, prosleđivanje i dešifrovanje podataka, te da nije imao efikasan pravni lek za ovu pritužbu na nacionalnom nivou.
Evropski sud je zaključio da osporeno zakonodavstvo koje predviđa zadržavanje internetskih komunikacija svih korisnika, direktan pristup sigurnosnih službi pohranjenim podacima bez odgovarajućih zaštitnih mera protiv zloupotrebe i zahtev za dešifrovanjem šifrirane komunikacije, ne mogu se smatrati neophodnim u demokratskom društvu. U meri u kojoj ovo zakonodavstvo dopušta javnim telima da imaju pristup, na opštoj osnovi i bez dovoljnih zaštitnih mera, sadržaju elektronskih komunikacija, ono narušava samu bit prava na poštovanje privatnog života prema članu 8. Konvencije. Tužena država je stoga prekoračila svaku prihvatljivu slobodu procene u tom pogledu. Prema tome, došlo je do povrede člana 8. Konvencije.