Ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu (čl. 479-481. ZKP) u sudskoj praksi (I deo)
UDK: 343.157.3
PONAVLJANJE KRIVIČNOG POSTUPKA OSUĐENOM U ODSUSTVU (ČL. 479-481. ZKP) U SUDSKOJ PRAKSI (I deo)
Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Nužno je za ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu ukazati na ostvarenje osnovnog uslova predviđenog u članu 470. ZKP koji glasi: „Krivični postupak koji je završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti na zahtev ovlašćenog lica pod uslovom propisanim u ovom zakoniku.“
Lica ovlašćena za podnošenje zahteva za ponavljanje (pravog) krivičnog postupka su određena u članu 471. ZKP. Posebne – specijalne odredbe koje se odnose na ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu jesu odredbe čl. 479-481. ZKP.
Suština ponovljenog postupka osuđenom u odsustvu jeste faktički preispitivanje ranije pravnosnažne presude, koja kao takva može da ostane na snazi ili pak da se stavi van snage (član 478. stav 3. tačka 1. ZKP).
Ključne reči: krivični postupak, pravosnažna presuda, suština ponovljenog postupka osuđenom u odsustvu.
Važeći Zakonik o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 55/14) u Glavi XIX pod nazivom „Postupak po pravnim lekovima“ reguliše vanredne pravne lekove i to:
– Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka,
– Zahtev za zaštitu zakonitosti.
Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka ili pravno ponavljanje je regulisano odredbama čl. 470-478. ZKP, a ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu, odredbama čl. 479-481. ZKP.
Nužno je za ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu ukazati na ostvarenje osnovnog uslova predviđenog u članu 470. ZKP koji glasi: „Krivični postupak koji je završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti na zahtev ovlašćenog lica pod uslovom propisanim u ovom zakoniku.“
To dalje znači, da do ponavljanja krivičnog postupka može doći samo ako:
1. Raniji postupak je završen pravnosnažnom presudom,
2. Stavi se zahtev od strane ovlašćenog lica.
Presuda ranijeg postupka mora da je pravnosnažna a ista postoji kada se više ne može pobijati žalbom ili kada žalba nije dozvoljena, a što je regulisano u članu 275. stav 1. ZKP.
Zakonodavac ne govori u ovom delu o izvršnosti presude kao uslovu za ponavljanje postupka, što znači da ta okolnost nije bitna.
Raniji krivični postupak mora da je okončan odnosno završen presudom, a ne rešenjem.
Lica ovlašćena za podnošenje zahteva za ponavljanje (pravog) krivičnog postupka su određena u članu 471. ZKP, a to su stranke i branilac, a razlozi za ponavljanje postupka su predviđeni u članu 473. st. 1-7. ZKP.
Posebne – specijalne odredbe koje se odnose na ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu jesu:
– odredba člana 479. ZKP koja se odnosi na dozvoljenost ponavljanja krivičnog postupka,
– odredba člana 480. ZKP koja se odnosi na lica ovlašćena za podnošenje zahteva,
– odredba člana 481. ZKP koja se odnosi na postupanje u ponovljenom postupku.
U članu 479. ZKP je određeno postojanje nužnih uslova za primenu navedenog krivično-procesnog instituta, a to su:
– U ranijem krivičnom postupku okrivljeni je osuđen u odsustvu i doneta je odgovarajuća presuda, a to znači da su tada ostvareni uslovi predviđeni u članu 381. ZKP koji se odnose na suđenje u odsustvu,
– Takav krivični postupak će se ponoviti kada se ostvari mogućnost da se suđenje sprovede u njegovom prisustvu,
– Nije nužno ostvarenje razloga za ponavljanje postupka određenih u članu 473. stav 1. tač. 1-7. ZKP.
To dalje znači da zahtev za ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu isključuje istovremeno ponavljanje krivičnog postupka (tzv. pravo) iz razloga predviđenih u članu 473. ZKP.
Naravno, logikom stvari, pravnosnažno okončan ponovljeni postupak osuđenom licu može se ponoviti iz razloga predviđenih u članu 473. ZKP.
Suština ponovljenog postupka osuđenom u odsustvu jeste faktički preispitivanje ranije pravnosnažne presude, koja kao takva može da ostane na snazi ili pak da se stavi van snage (član 478. stav 3. tačka 1. ZKP), a što znači da završetkom ponovljenog postupka može doći do donošenja oslobađajuće presude ili pak nove osuđujuće presude sa blažom pravnom kvalifikacijom ili blažom kaznom u odnosu na sadržinu ranije pravnosnažne presude.
U ranijem postupku okrivljeni je osuđen u odsustvu, a to je izuzetak od suštine redovnog krivičnog postupka u kome okrivljeni učestvuje aktivno sa svim svojim pravima i dužnostima predviđenim u ZKP. U tom postupku okrivljeni je odsutan jer je u bekstvu i nije dostižan državnim organima, a postoje naročito opravdani (važni) razlozi da mu se sudi iako je odsutan.
Zakonodavac upotrebljava izraz „osuđen u odsustvu“ a što znači da je prema tom licu doneta pravnosnažna odluka suda kojom je utvrđeno da je učinio krivično delo ili protivpravno delo određeno u zakonu kao krivično delo (član 2. stav 1. tačka 4. ZKP).
Odredba člana 480. ZKP upućuje na:
– Ovlašćena lica za podnošenje zahteva za ponavljanje postupka,
– Rok za podnošenje zahteva.
Lice ovlašćeno za podnošenje zahteva jeste okrivljeni (ranije osuđeni) i njegov branilac, a rok za podnošenje je šest meseci (kao objektivan rok), a koji se računa od dana nastupanja mogućnosti da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu.
Nastupanje mogućnosti da mu se sudi u njegovom prisustvu je faktička, nužna okolnost koja se mora utvrditi u svakom konkretnom slučaju.
Čest slučaj u praksi je lišenje slobode lica kome se sudilo u odsustvu, pa je taj dan i početak računanja roka od šest meseci. Sa tim danom to lice je dostupno državnim organima, nije više u bekstvu, pa mu se može suditi.
Uočljivo je da zakonodavac nije „vezao“ početak roka od šest meseci za saznanje da postoji pravnosnažna osuđujuća presuda.
Ako okrivljeni (ranije osuđivano lice) ili njegov branilac propusti rok od šest meseci, gube pravo zahtevanja ponavljanja takvog okončanog postupka, ali mogu tražiti ponavljanje krivičnog postupka (pravoponavljanje) iz razloga predviđenih u članu 473. ZKP.
Odredba člana 481. ZKP govori o postupanju u ponovljenom krivičnom postupku pa se:
– donosi rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka po članu 479. ZKP,
– dostaviće se okrivljenom optužnica i rešenje o potvrđivanju optužnice, ako mu ranije nisu dostavljeni,
– započinje i okončava se ponovljeni krivični postupak.
U donetom procesnom rešenju kojim se dozvoljava ponavljanje postupka, daju se kratki razlozi za prihvatanje zahteva okrivljenog ili njegovog branioca za ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu, uz zaključak da ima mesta dostavljanju optužnog akta i rešenja kojim je optužnica potvrđena, ako se uvidom u spise ustanovi da navedena pismena nisu okrivljenom dostavljena.
Kako je raniji krivični postupak, u kome se okrivljenom sudilo u odsustvu, pravnosnažno okončan, više nema zakonskih mogućnosti da okrivljeni (ranije osuđeno lice) podnosi odgovor na optužnicu i takva optužnica se više ne preispituje.
U toku ponovljenog postupka, ako je u međuvremenu doneta osuđujuća presuda prema saučesniku okrivljenog, to lice se ne može saslušavati kao svedok niti se može suočiti sa okrivljenim, već se veće – sud u ponovljenom postupku upoznaje (član 406. stav 1. tačka 5. ZKP) sa sadržinom iskaza osuđenog saučesnika, s tim da se presuda ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na takvom dokazu.
Praktično, u ponovljenom postupku, upoznavanje sa iskazom saučesnika koji je pravnosnažno osuđen može biti osnov za novu osuđujuću presudu samo ako postoje drugi dokazi.
Ponovljeni postupak se okončava donošenjem presude koja je za okrivljenog povoljnija u odnosu na raniju pravnosnažnu presudu.
Nova presuda se donosi na osnovu člana 478. stav 3. tač. 1. i 2. ZKP, a to znači da izreka nove presude mora da glasi da se:
– ranija presuda u celini ili delimično (navesti koji deo) ostavlja na snazi,
– ranija presuda, u celini ili delimično (navesti koji deo) stavlja van snage.
Takođe, u novoj presudi sud će u izrečenu kaznu uračunati i vremenski period izdržane kazne, a ako je ponavljanje postupka određeno samo za neko od krivičnih dela za koja je optuženi bio osuđen, izreći će novu jedinstvenu kaznu po odredbama o sticaju krivičnih dela.
Prilikom izricanja nove presude sud je vezan zabranom propisanom u članu 453. ZKP, a to znači da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.
Slučaj koji je osnov za obradu ovog vanrednog pravnog leka
Presudom Višeg suda u Čačku K 113/10 od 9. maja 2014. okrivljeni je oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. KZ (u pitanju su radnje izvršenja iz septembra 2006, novembra 2006. i decembra 2006) i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.
Osnov ovog postupka je doneto rešenje Višeg suda u Čačku Kv 259/13 od 10. septembra 2013. kojim je određeno da se okrivljenom sudi u odsustvu.
Nakon što je okrivljeni izdržao kaznu zatvora u Francuskoj, Viši sud u Čačku je svojim rešenjem Kv 100/15 od 6. jula 2015. uvažio zahtev branioca osuđenog i dozvolio ponavljanje krivičnog postupka.
Novom presudom K 32/15 od 5. maja 2016, Viši sud u Čačku je okrivljenog oglasio krivim zbog produženog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. KZ (ali za radnje izvršenja od septembra i novembra 2016. g) i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci.
Istom presudom okrivljeni je primenom odredbe člana 423. stav 2. ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo iznuda iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. KZ (radnja izvršenja od decembra 2016).
Protiv navedene presude žalbu je izjavio Viši javni tužilac u Čačku.
Apelacioni sud u Kragujevcu je svojim rešenjem Kž 1322/16 od 15. novembra 2016. usvojio žalbu OJT i presudu Višeg suda u Čačku K 32/15 od 5. maja 2016. uki-nuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
U obrazloženju rešenja drugostepenog suda, između ostalog je navedeno: Odredbom člana 478. stav 3. tačka 1. ZKP koja se odnosi na postupanje u ponovljenom krivičnom postupku propisano je da će u novom postupku sud doneti presudu kojom će izreći da se ranija presuda delimično ili u celini stavlja van snage ili da se ostavlja na snazi, što prvostepeni sud nije učinio, već je pobijanom presudom okrivljenog oglasio krivim i osudio na kaznu zatvora za jedan deo optužbe, dok ga je za drugi deo optužbe oslobodio, a da pri tome nije delimično ili potpuno stavio van snage raniju presudu. Ovo posebno kada se ima u vidu da je predmet ispitivanja u ponovljenom postupku pravnosnažna presuda kojom je okrivljeni oglašen krivim, zbog čega se identitet krivičnog dela izvodi iz ranije pravnosnažne presude a ne iz optužnice. Dakle, krivični postupak završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti samo u korist okrivljenog i u njemu se preispituje zakonitost ranije pravnosnažne presude prema stanju stvari koje obuhvata činjenice i primenu materijalnog i procesnog prava u vreme njenog donošenja, te je prvostepeni sud izrekom presude trebao da reši sudbinu prethodne presude Višeg suda u Čačku K 113/10 od 9. maja 2014. i sankcije izrečene tom presudom, a nije trebalo da se bavi kao što je to učinjeno u obrazloženju pobijane presude, sudbinom optužnog akta.
U ponovljenom postupku prvostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ukazano ovim rešenjem tako što će ponovnim izvođenjem dokaza na glavnom pretresu, nakon ocene svih dokaza pojedinačno i u međusobnoj vezi i u vezi sa odbranom okrivljenog doneti pravilnu i zakonitu odluku o pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Čačku K 113/10 od 9. maja 2014. kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.
U vezi sa ovim slučajem iz sudske prakse, treba ukazati sledeće:
– donošenje presude K 32/15 od 5. maja 2016. od strane Višeg suda u Čačku je nepravilno i nezakonito,
– drugostepeni sud – Apelacioni sud u Kragujevcu je u svom rešenju Kž 1322/16 od 15. novembra 2016. dao vrlo jasne i precizne primedbe.
U postupku povodom zahteva branioca osuđenog za ponavljanje postupka prvostepeni sud – Viši sud u Čačku nije rešio sudbinu ranije presude, pa tako postoje dve samostalne presude, prva osuđujuća, za tri radnje izvršenja, druga osuđujuća za dve radnje izvršenja u kojoj je i oslobađajuća presuda za treću radnju izvršenja čiji vremenski periodi su prethodno određeni.
Čudno zamešateljstvo.
Što je i najgore, za treću radnju izvršenja postoje istovremeno i osuđujuća i oslobađajuća presuda, a to je ozbiljan pravni propust.
Možemo očekivati, da će Viši sud u Čačku u ponovljenom postupku, postupiti po vrlo jasnim uputstvima i primedbama iz rešenja drugostepenog suda i doneti zakonitu odluku, a na bazi odredaba ZKP koje regulišu ponavljanje postupka osuđenom u odsustvu.
Nakon što je u radu ukazano na suštinu instituta ponavljanja krivičnog postupka osuđenom u odsustvu, dat prikaz slučaja iz sudske prakse koji je osnov pisanja ovog rada, neophodno je radi celovitosti, ukazati na karakteristične sudske odluke, a koje su grupisane u odnosu na:
I Dozvoljenost ponavljanja krivičnog postupka – član 479. ZKP,
II Lica ovlašćena za podnošenje zahteva – član 480. ZKP,
III Ponavljanje krivičnog postupka – član 481. ZKP,
IV Postupanje u ponovljenom postupku – član 478. ZKP,
V Ponavljanje krivičnog postupka i instituti opšteg dela KZ,
VI Ponavljanje krivičnog postupka i instituti krivično procesnog prava.
I
Dozvoljenost ponavljanja krivičnog postupka – član 479. ZKP
1.
Ne može se staviti van snage odluka koja nije pravnosnažna.
(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž 946/15 od 10. septembra 2015)
2.
Dozvoljeno je ponavljanje krivičnog postupka iako je pravnosnažna presuda kojom je okončan krivični postupak doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Zaključenje sporazuma je posledica dobrovoljnog priznanja krivičnog dela okrivljenog. Zakonik o krivičnom postupku uređuje pitanje vanrednog pravnog leka – ponavljanje krivičnog postupka, ali nijednom odredbom se ne pravi razlika između situacije kada je presuda suda doneta u okviru redovnog krivičnog postupka od situacije kada je presuda doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, što je ovde slučaj, već je jedini uslov da je krivični postupak završen pravnosnažnom presudom.
(Presuda Višeg suda u Kraljevu, K 352/16 od 15. maja 2016)
3.
Vanredni pravni lek – zahtev za ponavljanje postupka iz razloga predviđenog u članu 473. stav 1. tačka 6. ZKP dozvoljen je kada je krivični postupak završen pravnosnažnom presudom nezavisno od toga da li je ta presuda proizvod sprovedenog glavnog pretresa ili se radi o presudi kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela.
(Rešenje Višeg suda u Beogradu, K 56/12 – Kv 10/15 od 10. jula 2015. i rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž 308/15 od 11. septembra 2015)