Ništavost poravnanja

OBLIGACIONO PRAVO

Ništavost poravnanja

Ništavo je poravnanje koje je zaključeno među ugovornim stranama između kojih postoji pogrešno verovanje, obostrana zabluda, da među njima postoji pravni odnos koji u stvari ne postoji.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 1097. ZOO je propisano da je ništavo poravnanje koje je zasnovano na pogrešnom verovanju oba ugovarača da postoji pravni odnos koji u stvari ne postoji, i ako bez tog pogrešnog verovanja ne bi među njima bilo ni spora ni neizvesnosti. Ovakvim zakonskim rešenjem propisan je poseban uslov ništavosti. Prema njemu ništavo je ono poravnanje koje je zaključeno među ugovornim stranama između kojih postoji pogrešno verovanje, obostrana zabluda, da među njima postoji pravni odnos koji u stvari ne postoji.
U konkretnom slučaju parnične stranke su 14. 5. 2007. godine zaključile poravnanje kojim se tuženi obavezao da će tužiocima na ime naknade štete isplatiti navedene vrednosti šećerne repe, odnosno kukuruza. Navedeno poravnanje stranke su zaključile, a da nisu prethodno znale da li će gaženje ovaca tuženog po delovima parcela tužilaca uticati na prinos kultura koje su oni gajili. Međutim, u toku postupka tuženi je dokazao, putem veštačenja, da prisustvo ovaca u periodu od 20 minuta neposredno pre nicanja poljoprivrednih kultura na delovima parcela tužilaca nije uticalo na prinos poljoprivrednih kultura na ovim parcelama.
Imajući u vidu navedeno, ispunjeni su uslovi propisani citiranom odredbom člana 1097. ZOO, pa je pravilno prvostepeni sud usvojio protivtužbeni zahtev tuženog i utvrdio da je ništav zapisnik o poravnanju sačinjen 14. 5. 2007. godine, jer su obe strane potpisnice zapisnika pogrešno verovale da među njima postoji pravni odnos i šteta na strani tužilaca te se na osnovu ove pretpostavke tuženi i obavezao da tužiocima naknadi ovu štetu, međutim do štete na strani tužilaca nije došlo te je prvostepeni sud pravilnom primenom odredbe člana 1097. ZOO-a našao da je protivtužbeni zahtev tuženog osnovan.

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 3621/13 od 3. X 2013)