Izricanje novčane kazne kao glavne kazne pored uslovne osude

KRIVIČNO PRAVO

MATERIJALNO PRAVO

Izricanje novčane kazne kao glavne kazne pored uslovne osude

Kada je okrivljeni oglašen krivim zbog kvalifikovanog oblika krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje oružja iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda i osuđen je na novčanu kaznu, tada novčana kazna ima značaj glavne kazne.
I z o b r a z l o ž e n j a:
U žalbi se ističe da prvostepeni sud nije imao u vidu da je za krivično delo za čije je izvršenje okrivljeni oglašen krivim novčana kazna propisana kao sporedna kazna, u kom slučaju ne važi raspon izricanja novčane kazne predviđen u članu 50. stav 3. KZ jer se taj raspon primenjuje samo kod krivičnih dela gde je novčana kazna propisana kao glavna kazna.
Viši sud nalazi da su navodi žalbe neosnovani jer je suprotno istim, s obzirom da je za predmetno krivično delo kumulativno propisan zatvor i novčana kazna, prvostepeni sud izrekao dve vrste sankcija čija istovremena primena nije isključena, izrekavši uslovnu osudu kao meru upozorenja i novčanu kaznu, pa u konkretnom slučaju novčana kazna se ima smatrati glavnom kaznom. U takvoj situaciji primenom odredbe člana 50. stav 3. tačka 5. KZ novčana kazna se može izreći u iznosu od najmanje 100.000 dinara. Zbog toga je pogrešno stanovište izneto u žalbi da je novčana kazna sporedna kazna i da je ona mogla da se izrekne u okviru propisanog zakonskog minimuma i maksimuma.

(Presuda Višeg suda u Čačku, Kž 124/16 od 9. V 2016)